Što si više bolji utičeš na to da drugi postanu jos gori.
Iznervirana sam. Ljuta. Tužna. Ne znam više kako da postupam, šta da radim da bi drugi bili zadovoljni . Džabe što si dobar, stvarno jesam, ako na kraju ispadnem skot. Ne mislim za sebe da sam idealna osoba, da nikada ne grešim, ali znam da znam da budem dobar drug, dobar radnik, dobar kolega. Svaka čast ko me u životu nije razočarao. Stalno se dešavaju neke gluposti koje me izvedu iz koloseka. Ali ja to sve prebacim na sebe ili zaboravim. Ne mogu ni da vratim, onako pošteno, namerno. Ne mogu, ako se ja neću osećati dobro posle toga.

Stvar je u tome što sam tu stalno da pomognem, učinim svom drugu, kolegi, a niko to ne zna da ceni. Niko ne zna da ti kaže hvala. Može samo da te ogovara iza leđi. Ja mogu da odložem svoje obaveze danima, ako nisu bitnije od drugih, da bih nekome učinila. Mogu. Žao mi je dogovora, žao mi je da ispaljujem ljude, ali ako znam da je tom drugom to toliko važno bože moj, odložiću. Razočaram malo tu stranu, ali oproste mi (do sad su bar). Ali ako pitam ili kažem da imam I ja obaveze, pa da vidimo šta je bitnije, ispadnem loša, mnogo loša. I ako na kraju odložim, pristanem na uslugu. Znaš ja sam gad, onakva-ovakva, I ako kažem da nema problema odložiću. Nerviraju me, tj iritiraju mnogo osobe koje te pitaju za uslugu, pri tom kažu ako možeš, ako ne nema veze, a ti baš ne možeš u tom trenutku, onda se naljute. I ako na kraju ipak učiniš nije to to. Opet si loš. Neka mi bre kaže, stvari stoje tako I tako, hoćeš da mi učiniš ili ne. A ne da me vrda tamo vamo, pa znaš ako si se već dogovorila, ako baš ne možeš, ako… Uvek si loš. Uvek si gad. Treba samo da ćutiš I budeš budala koju će svi iskorišćavati. Onda bi bila super. Valjda… Ovako sam dobra samo sebi. Super!

  (Dalje)

Teško. Nije toliko teško kada imaš mamu I tatu da plaćaju račune, namernice I šta ne sve još. Kada ne zavisiš toliko od te plate nije teško. Ali šta ako roditelji zavise od tebe? Šta ako oni nemaju? Šta ako hoćeš da se osamostališ? Dođe vreme I za to. Dokle ćemo ovako moći? Dokle ćemo živeti na njihov račun? Kada će I kako neko živeti na naš račun? Kada ćeš ti moći svojoj deci tako nešto da pružiš, ako je sada ovako? Šta ako…postoje hiljade hiljada “šta ako?”. Ja odgovor I dalje ne znam. Postajem suviše umorna od razmišljanja, ali ne mogu da živim od danas do sutra.

Šta imam od svoje plate? Nije da ništa nisam stekla, ali sve su to sitnice. Ne mogu ja uštedeti za automobil, a kamoli za nešto više. Samo za more cele godine skupljam sitne pare u kasici prasici, i da kada vreme dođe, mogla još nešto da dodam I odem na zasluženi odmor od 10tak dana. Sada trenutno imam dve flaše (to su mi imitacija kasica), u jednoj skupljam za espresso aparat, a drugi je za more. Na vreme bogami, od leta do leta, pa će se valjda skupiti.

 (Dalje)

Hej narode, gde ste !? Šta ste se bwe deprimirali svi zbog ove kiše? Ajde življe malo. Sedite kući, pravite kućne bioskope, zovite drugare, pečite kestenje, grickajte, ljubite se, gledajte filmove! Ajde da vas malo zagrejem. Ovaj tekst je napisan odmah po dolasku sa mora, ali ostao je da se „retušira” za blog, ostao, I tako čeka, čeka, mesecima… Mrzi me, evo vam ovako, iz prve ruke. Uživajte malo na lepom plavom dalekom moru…

Utorak 21.avg 2007, napokon odmor! Napokon more! Napokon nešto što nije Crna Gora. Napokon Grčka. Tasos. Imali smo još 2ipo meseca ranije uplaćeno. Tek tada smo mogli da dobijemo odmor. Lepo smo izrintali celo leto i sada je ovo više nego potrebno. Toliko sam željno isčekivala, svaki dan sam pričala „jedva čekam! Jedva čekam!“. Eto došlo je i to pakovanje, taj polazak.
Čekamo na Požarevačkoj petlji, Argusov autobus iz Beograda. Napokon stiže. Vodič nas obaveštava da su naša sedišta 51 i 52. Autobus pun, tražimo naša sedišta. Nismo znali da je to skroz na kraj, zadnji brojevi. Razočarano i zbunjeno sedamo. Sa druge strane je bio samo jedan dečko. I sada sve očekujemo da će neko još ući i sesti na 2 preostala sedišta u sredini. Malo kasnije nas vodič obaveštava da su ta sedišta samo za nas troje i da možemo da ih iskoristimo po dogovoru. Wauuuu! Izgleda da smo dobili premiju.
Stižemo posle brojnih pauza. Izlazimo iz autobusa i penjemo se na trajakt. Mora da se prevezemo do našeg ostrva. Dok se vozimo jato galeba nas prati. To je neverovatno divan prizor. Većina putnika ih hrani. Tako da gledajući u njih put brzo prođe.
Stižemo i do naše „vile“ ili ti „studia“. Nije ni jedno ni drugo, al ajde. Roula. Obična zgrada u kojoj uđeš i imaš svoju sobu. Br.5. Nema recepcija, nema ništa. Ostavljamo torbe i moramo da čekamo dok čistačice ne srede od predhodne grupe. Odlazimo u izviđanje grada. Plaža plaža...gde je ta plaža? U katalogu iz agencije piše 150 m od mora. Hmmm...idemo idemo... Luka, jedino što vidimo je luka. Pda, na to su i mislili 150m pa skačeš u vodu sa broda. :) Idemo dalje...centar...tezge, lokali, taverne, prodavnice...eee evo su kafići, evo je plaža! Jeeeee našli smo! Bogami ima dosta da se šipči od smeštaja do plaže. 15tak min. Šta je tu je, navikla sam se brzo pa mi nije predstavljalo problem. More je extra. Extra extra čisto. Pesak svuda. Voda providna, zrači, bistra skroz, presijava.
Sutra info sastanak sa vodičem. Tek sutra u 18h. A šta mi do tada da radimo? Sami da izviđamo. Nije nam ni rekao gde je plaža, šta kako, samo nas obavestio o promeni vremena (1 sat kasnije nego u Srbiji) i o načinu telefoniranja. Ko da je to mnogo pa bitno. Došli smo da se kupamo bwe! Dobro, sutra dan saznajemo da smo našli dobru plažu, da je to jedini u Limenasu, glavna gradska plaža. Ta plaža je ove godine dobila plavu zastavicu za kvalitet vode. 5 plaže na Tasosu imaju tu plavu zastavicu.

Uplaćujemo jedan izlet „Neotkriveni Tasos“. 26 e po osobi. Bilo je još 3 izleta, ali skupo. Postajalo je „Grčko veče“ gde će slušati grčku muziku i probati grčko vino, naučiti ples, i druge igre... E bio je jedan mnogo ekstra izlet, ceo dan traje, košta 59 e, vožnja kajatom 24km (čini mi se) po nekoj reci. To mi se baš ono svidelo, i kaže dosta naporan izlet, ali dobijaš sve full opremu, u čamcu mogu najviše dvoje da sednu, imaš užinu i tako.. Od izleta bilo je i krstarenje brodićem. Stajanje na sred mora, skakanje i kupanje, pecanje. Zanimljivo. I još jedan preostao izlet je „Jeep Safari“. Vožnja džipom i obilaženje nekih poznatih zanimljivih mestašca. To je isto super, ali o5 skupo, oko 50 e čini mi se. Sledeći put.

 (Dalje)