U jbt! Ljudi su čudo! Ljudi su budale! Svaka čast izuzecima. Ne znam da li može prođi jedan, samo jedan miran i lep dan na poslu, da se ama baš nijednom ne iznerviram. Obično je to u velikim ponavljajućim manje više različitim oblicima. To ljudsko zlo, glupost, idiotizam.

A tek što cmdeeeeeee....ajoj, majko mila. Pa ne znam kud ću, šta ću, gde da pobegnem, odem u drugi deo, pomerim se, kad tamo neko drugi. Joj majčice moja. Al ima i ono, kad nema ni pokušaja da se spaseš, pobegneš, primoran si da sediš na par cm od smrdljivca. Joooooj...to već bol!Imamo osveživač, posle za terapiju. Čisto da ne padnemo.

 Svi mi ponekad ne znamo šta hoćemo, ali da li idemo gradom i time pravimo drugima štetu? Uradi ovo, uradi ono, ovo ovako, ovo onako. Žuriš juriš ostaješ prekovremeno, praviš haos, gužvu, da bi ispao dobar, fer, korektan. A ko će ovo da plati? Meni niko. Ovo ja nisam tražio! Lepo sam rekao... Šta si bre rekao? Ja izgleda i dalje ne razumem taj „naš“ jezik. Da, mušterija je uvek u pravu. I ako pouzdano znaš da je 100% luđak! Neću valjda izvaditi pištolj i reći „daj pare, tražio si šta si dobio!“. 

 Nekima je baš teško izjasniti se, a neki pak previše pričaju. Znaš on ima sina, dobar momak, vredan, radi u Železari, završio je fakultete, nije oženjen, mogao bih... Da,da, mogao bih, malo da ućutiš.

 Došla kifla danas da se slika. Iz prva je to bila samo palačinka zavijena u ćebence, a onda je izašlo malo bebče, mali smotuljak, koji je izvađen kao da barataš kiflom. Brižna rodbina, nema šta.

 Svi se negde jure, žure, autobus, voz, polećemooooo! Odleteću ja na Mars kad me onako pogleda namćorski ubilačkim očima. A lepo devojče, baš lepo. Šteta što je takav namćor.

 Pobogu što bih ja kući pisao brojeve kad ćete vi ovde. Da, pobogu bože, a da iznajmimo mi još jednog crnca da nam popisuje te brojeve, pošto mušterije već mrzi. To bi bila odlična ideja.

I opet, i dalje, dajem sve od sebe... Nekome se neda da postane đubre i ako odistinski želi. Dok drugi to čini bez imalo napora i srama.

"Fantastična prezentacija audio ugođaja u virtuelnoj italijanoskoj berbernici. Radosno Vas dočekuje Manuel koji kasnije zove hosta ovog eksperimetalnog šišanja Luiđija.

Instrukcije za slušanje mp3 fajla: OBAVEZNO je slušanje sa slušalicama, na zvučnicima efekat nije uočljiv ni realan. Pojačajte volume na optimalnu jačinu, zatvorite oči i prepustite se virtuelnom šišalju uz maksimalni čulni užitak."

DOWNLOAD Barbershop.mp3 

Pitam se pitam, da li pored toliko poslova koje obavljam pokušam i brica da budem. Da brijam narod da bi bolje izgledali na svojim dokumentima. Pošto jelte, mrzi ih da se srede kući, ili „nisu stigli“, nisu spavali celu noć, koje sve razloge i opravdanja neće smisliti. A žele da budu lepi, pobogu ta slika će im godinama tu stajati, kako da bude tako zarastao. Da, tako bih i ja, da ne vodim računa o sebi, a da uvek budem lepa, uredna, čista.

- Mogu da se slikam za ličnu i pasoš?
Može
- A jel možete malo da mi skinete ove bubuljice?
Može.
- I bradu.
To ne može.
- Kako ne može? Zar ne radite te slike na kompjuteru?
Radimo.
- Pa kako onda ne može. Imate tu program da me sredite.
Ne mogu ja da te obrijam. Mogu da ti skinem bubuljice, ali ne da te obrijem.
- Ne tražim da me obriješ, samo da mi skineš bradu.

:) hahahahah...mislim da frizersku i fotografsku radnju treba spojiti! To bi nam bilo idealno rešenje za sve probleme :)