Celu noc i celi dan
Ako poslusas ovu pesmu bar 10x nece ti biti lose. Ili jos bolje vrtis je nonstop dok ne osetis da lek deluje. Dok ne dodje mali djavolcic i odnese probleme.
Da li je sadasnjost osudjena da bude puna problema, da svaki dan oni rastu umesto da izcezavaju? Problemi na poslu, problemi na kuci, problemi u ljubavi...a gde je tu sreca? Bar u jednoj maloj stvari pa se drzati nje. Gde je to nesto da potisne sve tuge i boli, lose misli? Da li treba traziti to nesto ili ce ono doci samo?
Koliko treba zatvoriti proslost i dati sansu buducnosti? Da li zakljucati sva vrata ili ostaviti neka odskrinuta?
Da li svi roditelji podetinje kada im deca odrastu. Da li je to kruzni tok? Da li je vec doslo vreme da mi brinemo o njima?
Ja znam da mi vi zelite dobro, ali nacin na koji to radite me izludjuje. Osecam potistenost, nemir, bol u glavi, igranje po zivcima, otezano disanje... Radije biram cutanje nego svadju. Mada ni cutanje nekada ne izadje na dobro i zna da bude i te kako fatalno. Ali nesto ne vredi pricati, pricati u prazno, ako nema ko da te saslusa, nego dobijes vrisku i dreku, bez ikakvih rezultata, a ni povoda.
Da li moramo ziveti u strahu? Da li se moramo osecati nemocni da bi zadrzali posao, porodicu pa i ljubav?
Zasta se borimo? Za poljubac i laku noc.
"...i da pamtim bez sna tu nasu zadnju noc". Ne! Treba ziveti sada i u ovom trenutku! Sta smo uradili ako nam zivot prodje u nervozi i preslisavanju proslosti, sta bi bilo kad bi bilo? Vazno je ono sto je danas! To zivimo i toj sreci tezimo. Tom trenutku. Ovom trenutku.
Misli su mi zbrkane, zbog toga i ovaj tekst nema veze s vezom. Verovatno ga se ni sama necu secati, o cemu sam mislila dok sam pisala, pose nekog vremena.
To je to ustvari :)
