Opet ja o mojim (daleko bilo da su moje) podele na muske i
zenske poslove. Ne ide mi u glavu kako muskarci tako malo cene zene, a toliko
mnogo jure za njima.
Muskarac sve zna, a zena je tu da cuva decu, pere i da se
je.. jeDe.
Zasto muskarci tako malo pridaju vaznost na ljubav, toplu
rec, mazenje, lepu poruku, stih iz pesme, metaforu... a kada ljubav izgubi onda
radi sve to sto je trebao kada je bilo vreme. Onda je vazna i neka nebitna
pesma koja je ispevana mnogo puta pre. Kasno druze! Kasno je za sve.
Meni ne treba neko pored koga cu se osecati kao slabic, kao
potcinjena, kao komadic bez koga se moze. Bez postovanja. Bez podrske. Bez
zasluga.
Sto moram da istrpim istrpecu. Sto ne moram ne mogu i necu!
Dan zna da bude lep. Itekako lep.
Posao, novu garderobu, nokte, frizuru, ne zelim i necu da
kupujem laznim osmehom, i onim ispod suknje.
"Muske stvari" ce ostati veorvatno uvek muske, ali
ako zena i pored svog pripravnickog statusa, zna da obavlja i te muske, e onda
vala zasluzuje orden !
a ja bih to ipak ovako nacrtala:
p.s. svako poistovecivanje je slucajno, sasvim slucajno i nema veze sa istinom. Svi oni koji misle da je ovo totalni shit, su izuzeci i njima svaka cast. Svaka vam se dala, pokajat se nece :)
Da li sam glupa sto me ne zanima sport, politika, stanje u
svetu? Ne mogu da se izborim sa svojim, licnim, problemima, a kamoli da brinem
za ceo svet. Da li je Zvezda izgubila, da li ce ovi ili oni uci u finale, da li
ce Nokovic dobiti kup, da li ce biti raspisani novi izbori, sta radi vlada, ko
gde i kome pusi, sta poskupljuje, sta pada, ko je uhapsen, za kim se traga, ko
je gde bacio zolju... Dovoljno sto znam ko je predsednik drzave (mada i u to
nekada nisam sigurna), a nista mi i ne znaci. Cemu da znam ostale poznate face?
Ni momci u mom gradu me ne zanimaju. Ako oni mene ne znaju sto bi ja morala
njih?
Da li se osecam glupo sto ne znam te "bitne"
cinjenice u zivotu? Sto ne poznajem nebitnog lika, kada me pitaju, a onda
usledi : "Uuuu kako ga ne znas, pa svi ga znaju?! Nemoguce!!" Ne,
drago mi je sto ga ne poznajem.
Nemam cak ni TV . Niti zelim da ga imam. Vesti ne gledam.
Sve sto zelim da procitam je na netu. Filmove takodje gledamo samo na kompu.
Kad ja hocu i mogu.
Bas me briga za ceo svet! Ja tu situaciju ne mogu da
promenim. Vodim racuna o svojoj plati i to me dotice. Sta ja mogu sto za litar
mleka moram da dam skoro 100 dinara, a plata ostaje ista ili se smanjuje? Sto
se neradni dani, za vreme drzavnih praznika, nama odbija od plate? Sto vreme
koje treba da provedes uz svoju porodicu moras da platis? Sve se placa. Te
stvari me doticu i brinu. Moje, licne. Male za drzavu, velike za mene. Drzava
je naravno kriva za sve, ali ja ne razmisljam toliko daleko. Niti zelim.
Citam pre neki dan naslov na blicu, covek preti ispred
Narodne Skupstine, da ce se zapaliti sto policija nista ne preduzima, a
mafijasi prete njegovoj porodici da ce ih pobiti. Kada on ne moze dobiti zastitu sta ja imam da
se bunim i protestvujem?
Sport...jednostavno me ne zanima. Nemam nista protiv ljudi
koje to vole, prate, ali ne osudjujte one koji ne znaju, da je neki doticni igrac,
nase reprezentacije. Da smo prvaci u tom i tom sportu. Da je neki Cavic
vaterpolista ili teniser.
Kao mala, gledala sam, sa dekom, sve kosarkaske utakmice, od fudbala Crvenu
Zvezdu i Partizan, cekali nestrpljivo Olimpijadu, snimala nocne NBA utakmice na
vhs kasetama, pa ujutru odgledala.. Ali sve me je to proslo, nemam vremena sada
da se zanimam tim stvarima. Jednostavno mi to nije bitno.
Sta su prijatelji i cemu oni sluze? Mislim da se prijatelji
najbolje pokazuju u najtezim situacijama. Tada vidis ko je tu bez zvanja i
molakanja. Ko ce uspeti da te nasmeje, ko nece pricati o problemima,
postavljati 1001 pitanje. Ko ce jednostavno biti tu, da pricate o nekim drugim,
manje bitnim stvarima, koje tako dobro skrecu misli od onog sto te muci u
glavi, srcu, dusi.
To su pravi prijatelji. A ne oni koji cekaju da prodje
ispit, pogode im se termini kada nemaju depilaciju, manikir, pedikir, weekend
na selu, sneg, kisa, vetar ili neke druge mnogo bitnije nepogodnosti.
Da li ti drug salje poruku da stavis kafu, a juce je rekao
da ne moze da stigne, a onda kaze da ce da dodje samo da te vidi i poljubi, a
onda dodje i ne vidi te, a kamoli poljubi, nego stoji pored tebe, vrti se oko
tebe i prica na telefon, a onda posle 3 minuta izadje i dalje drzeci taj
telefon i uz put dobaci "cao, vidimo se posle." A sa druge strane jos
veca budala, tako da uopste nije vredan da trpim takvo ponasanje. Ustvari nemam
ja sta da trpim, ovde sam samo publika, bez mogucnosti ukljucivanja.
Drugi prijatelj ima zakazanu anticelulit masazu, a treci je
zakasnio jedan dan u putovanju na selo, pa se nema vremena za mene. I onda
opravdanja. Nerazumne reci, koje meni nista ne znace. Samo stoji cinjenica da
se taj prijatelj ipak nece pojaviti. Zasto je vazno zasto? Zasto bi se ljutila?
Cemu? Pa drugarstvo nije razlog za ljutnju.
Drugar je kada ti pozajmi knjigu koju jos nije procitao i
ako bi ta knjiga uticala na lako prolazenje vremena, i ubijanje bleje.
A onaj prvi prijatelj s pocetka, vrati se kasnije jer je
osetio je potrebu da te zagrli je i poljubi jer je ujutru zaboravio. Hmm...ludi
su ti prijatelji, stvarno.
Prijatelj je tu da ti skuva caj, vidi suzu u oku i kada
mislis da uspesno skrivas od celog sveta, iznenadi te sitnicom, nasmeje
ljudskom gluposcu, isprica pricu i ohrabri . Zove pred spavanje, da ti kaze da
si njeno srce i da te voli. Pise najlepse cestitke na svetu!
Prijatelj je tvoja desna ruka ili malo manje prijatno, kucna
pomocnica, kada imas veliko drustvo, koje je tu doslo da krka i pije i donelo
sa sobom poneki poklon. Tu je da spremi, opere sudove, radi ono sto inace ne
radi i nije mu tesko. Prijatelj ti ujutru neda da ustanes da bi ti napravio i
doneo nes u krevet.
Prijatelj te vodi na toplu cokoladu sa slagom. Sa
prijateljem gledas horor filmove. Ides na klizanje. Ko ce da zameni smenu sa
tobom, kada ti je preko potrebno ako ne drugar? I ako zaboravis pa mu javis u
poslednjem trenutku. To se moze desiti i najboljima ;)
Ima toliko lepih i manje lepih stvari o prijateljima da ih
je tesko sve nabrojati. Koliko god nas razocaravali, treba ih imati zbog mira u
svetu :)
