Hej narode, gde ste !? Šta ste se bwe deprimirali svi zbog ove kiše? Ajde življe malo. Sedite kući, pravite kućne bioskope, zovite drugare, pečite kestenje, grickajte, ljubite se, gledajte filmove! Ajde da vas malo zagrejem. Ovaj tekst je napisan odmah po dolasku sa mora, ali ostao je da se „retušira” za blog, ostao, I tako čeka, čeka, mesecima… Mrzi me, evo vam ovako, iz prve ruke. Uživajte malo na lepom plavom dalekom moru…

Utorak 21.avg 2007, napokon odmor! Napokon more! Napokon nešto što nije Crna Gora. Napokon Grčka. Tasos. Imali smo još 2ipo meseca ranije uplaćeno. Tek tada smo mogli da dobijemo odmor. Lepo smo izrintali celo leto i sada je ovo više nego potrebno. Toliko sam željno isčekivala, svaki dan sam pričala „jedva čekam! Jedva čekam!“. Eto došlo je i to pakovanje, taj polazak.
Čekamo na Požarevačkoj petlji, Argusov autobus iz Beograda. Napokon stiže. Vodič nas obaveštava da su naša sedišta 51 i 52. Autobus pun, tražimo naša sedišta. Nismo znali da je to skroz na kraj, zadnji brojevi. Razočarano i zbunjeno sedamo. Sa druge strane je bio samo jedan dečko. I sada sve očekujemo da će neko još ući i sesti na 2 preostala sedišta u sredini. Malo kasnije nas vodič obaveštava da su ta sedišta samo za nas troje i da možemo da ih iskoristimo po dogovoru. Wauuuu! Izgleda da smo dobili premiju.
Stižemo posle brojnih pauza. Izlazimo iz autobusa i penjemo se na trajakt. Mora da se prevezemo do našeg ostrva. Dok se vozimo jato galeba nas prati. To je neverovatno divan prizor. Većina putnika ih hrani. Tako da gledajući u njih put brzo prođe.
Stižemo i do naše „vile“ ili ti „studia“. Nije ni jedno ni drugo, al ajde. Roula. Obična zgrada u kojoj uđeš i imaš svoju sobu. Br.5. Nema recepcija, nema ništa. Ostavljamo torbe i moramo da čekamo dok čistačice ne srede od predhodne grupe. Odlazimo u izviđanje grada. Plaža plaža...gde je ta plaža? U katalogu iz agencije piše 150 m od mora. Hmmm...idemo idemo... Luka, jedino što vidimo je luka. Pda, na to su i mislili 150m pa skačeš u vodu sa broda. :) Idemo dalje...centar...tezge, lokali, taverne, prodavnice...eee evo su kafići, evo je plaža! Jeeeee našli smo! Bogami ima dosta da se šipči od smeštaja do plaže. 15tak min. Šta je tu je, navikla sam se brzo pa mi nije predstavljalo problem. More je extra. Extra extra čisto. Pesak svuda. Voda providna, zrači, bistra skroz, presijava.
Sutra info sastanak sa vodičem. Tek sutra u 18h. A šta mi do tada da radimo? Sami da izviđamo. Nije nam ni rekao gde je plaža, šta kako, samo nas obavestio o promeni vremena (1 sat kasnije nego u Srbiji) i o načinu telefoniranja. Ko da je to mnogo pa bitno. Došli smo da se kupamo bwe! Dobro, sutra dan saznajemo da smo našli dobru plažu, da je to jedini u Limenasu, glavna gradska plaža. Ta plaža je ove godine dobila plavu zastavicu za kvalitet vode. 5 plaže na Tasosu imaju tu plavu zastavicu.

Uplaćujemo jedan izlet „Neotkriveni Tasos“. 26 e po osobi. Bilo je još 3 izleta, ali skupo. Postajalo je „Grčko veče“ gde će slušati grčku muziku i probati grčko vino, naučiti ples, i druge igre... E bio je jedan mnogo ekstra izlet, ceo dan traje, košta 59 e, vožnja kajatom 24km (čini mi se) po nekoj reci. To mi se baš ono svidelo, i kaže dosta naporan izlet, ali dobijaš sve full opremu, u čamcu mogu najviše dvoje da sednu, imaš užinu i tako.. Od izleta bilo je i krstarenje brodićem. Stajanje na sred mora, skakanje i kupanje, pecanje. Zanimljivo. I još jedan preostao izlet je „Jeep Safari“. Vožnja džipom i obilaženje nekih poznatih zanimljivih mestašca. To je isto super, ali o5 skupo, oko 50 e čini mi se. Sledeći put.

Neotkriveni Tasos. Čekamo autobus kod Super Marketa. Bus extra. Tamo su svi njihovi gradski autobusi bolji od naših najboljih turističkih. Kad u gradskom ima LCD monitor i sve ostalo. Ni jedan autobus ne možeš videti kao ove naše drndave, sa drvenim sedištima, propale. Vodič nam priča gde ćemo sve da idemo, zašto je to mesto poznato, šta tamo ima... Prva stanica Panagia. Jedno veoma lepo selo. Meni se baš svidelo. Ulice stare, popločane, strme, kuće stare, ali extra sređene, okrečene, sa nekim lepim detaljima. Npr prošli smo pored jedne čisto bele kuće, sa plavim prozorima (inače sve im je tako u plavo belom stilu) i roze šešrom i ostalim đakonijama okačenim na zidu sa stilom. U „centru“ sela postoji jedan izvor života, gde smo pili vodu, i on je u dvorištu jednog restorana. Na tom restoranu stoji natpis „svako stariji od 80 god. ko dođe sa oba roditelja, sve što pojede i popije je gratis“. Kaže da su tog istoga dana se pojavile dve takve porodice u restoranu. Inače to je selo koje ima najstarije građane. U njemu ima i most zaljubljenih, gde se po legendi veruje da ako pređeš sa voljenom osobom, zastanete na sredini poljubiti se, i odšetate do kraja, ostaćete zajedno do kraja života. Takođe tu ima i 2 drveta sa urezanim srcem. Mnogo lepo. A i još 2 izvora. Jedna je voda za pre. A druga za ljubav. Popiješ vodu i nikada nećeš imati problema sa parama i sa ljubavlju. Strava  Trebala sam da se napijem. Dalje, otišli smo do neke crkvice. Inače ljudi u tom selu, su mnogo pobožni i veliki vernici. Pre nego što smo mi došli, mislim da 15tog avg su slavili njihovu najveću slavu, bila je velika vešta, veliko spremanje, gošćenje, igranje. Inače meštani sela Panagia su za vreme opsede Turaka pravili svoj novac, koji su koristili, a koji smo mi videli u toj crkvi. Onda smo išli u fabriku maslinovog ulja. Tamo nam je jedan čika pričao istoriju proivodnje i njegove fabrike. Kako je njegov deda osnovao tu fabriku, kako se pre proizvodilo na pogon vode, a sada je sve to mehanizovano. Sve je on to nama pokazao i demonstrirao, a ovaj novi način smo gledali na ogromnoooj plami i dvdU , pošto se ta proizvodnja pokreće samo jednom u ne znam ni ja koliko meseci. Onda smo ispred jedne prodavnice probali slatkiše sa Tasosa. Med u raznim ukusima, sa orasima, sa šljivama, sa... meni se najviše svideo sa orasima. Kupila jednu konzervu za baku i deku.

Naše putovanje se nastavlja do manastira Sv. Arhangela. Zabranjeno slikanje. :( Na ulazu ti daju dugačku suknju, muškarcima pantalone i nešto za ramena, ako su gola. U tom manastiru se nalazi deo klina iz desne ruke kojim je Isus Hrist bio razapet na krst. Takođe su žene tu dolazile da se mole za svoje najmilije, za svoju ljubav, ostavljajući neke svoje najvrednije stvari. Tako da se može videti mnogo lančića, narukvica i ostalog nakita. Iz tog manastira ima predivan pogled na more, i jednu pustu divlju plažu na koju je vrlo teško stići.
Putovanje smo nastavili do plaže Golden Beach. Takođe plaža sa plavom zastavicom. Ogromna plaža. Sunce prži, nigde hlada. Voda ekstra. Zadržavamo se samo sat vremena. Ne isplati se iznajmiti suncobran i ležaljku. Jedva uspevamo da nađemo drvo i mali hlad.
Dalje...Aliki. Arheološko nalazište. Ostaci nekog grada. Nisam čula dobro vodiča. Dva dela grada koji su napravljeni poptuno identično. Veći deo grada je pod vodom, zbog zemljotresa, koji je većinom još neistražen, neotkriven. Veruje se da se tu nalazi veliko bogatstvo, pa je zabranjeno profesionalno ronjene. Na Aliki postoje i dve mnogo lepe plažice, na koje nažalost nismo stigli da se okupamo. A na putu za Aliki postoji nudistička plaža, koja je bila namenjena mladim ženama, koje žele bogato da se udaju, da tu dođu i pokažu svoje telo i kvalitete u želji da nađu imućnog mladoženju. Ali to baš i nije tako, pa se na toj plaži mogu videti dame u poznim godinama tj bake. :)

I na kraj stanica IRIS Gold. Fabrika, kuća zlata. Ogromna jedna kuća, mnogo lepo urađena, u kojoj nema šta nema. Od bižuterije, srebra, satova, do belog i žutog zlata. Mnogo mnogo nakita na jednom mestu. Tu smo kupili moju ribicu, moj privezak.
Svratili smo na 15min i u jednu „fabriku“ meda, tj prodavničicu, takoreći baračicu. I tu smo mogli da se poslužimo medom.
U sobi smo imali TV koji nije radio. Tj radio je savršeno samoooo nije mogao da uhvati nijedan jedini kanal. Dobro ajde, kada ćemo gledati tv, na moru smo, ali ono, šta će tv u sobi ako ne radi? Izgoreli smo posle 2 dana. I ako smo imali SF 30, za bebe, i stalno se mazali. Kakvi bi bili da nismo vodili računa? Onda smo morali da kupimo nešto za posle sunčanja, jer kod nas nismo našli pa ajd reko neće nam ni trebati. Sutra dan nestaje i ovo za sunčanje. Jbg šta ćeš, mora da se kupi. Tako da znamo za sledeću godinu, da se naoružamo ovde. Znači 2 pakovanja za sunčanje i 1 za posle sunčanja. Pametna je moja seka, a ja se smejem šta će joj toliko.

Kada smo se vraćali kući kupili smo veliki smoki i hranili galebove. Joj kakav je to osećaj, ja ne mogu nikako opisati. Ladno leti leti i kad vidi hranu on zastane i uzme ti iz ruke. Prelep osećaj. Blizina. Okačiću možda kasnije video zapis da vidite. Očarana sam njima.
I tako...bilo mnogo lepo. Mnogo lep onaj Tasos. Ima svašta da se vidi. Ima ženske ima svega. Hehehe...nego, moram reći da uopšte nema extra cice kao kod nas. Sve su nekako....normalne. Nisu uopšte napucane, provokativne mačkice, sponzoruše... Valjda im to tamo ne treba, dovoljno zarađuju. Ili su samo lepo vaspitane. Ne znam, ali mi se sviđa.
Setih se sad girosa. Mnogo mi nedostaje. :) Da imam ovde da kupim pa ajde, al nema. Shmrz...
Moraću ja opet u Grčku. I to još jednom na Tasos. Svašta ima da se vidi, a nisam ni pola obišla. Zato sledeći put obavezno rent skuter i ihaaaaaaaj! Ima da me nema :) Sve redom...po mapi.

Ej imam samo 1200 slika. Ne znam koje da vam pokažem. ;)
Poželela sam da otvorim još jedan blog samo za Tasos.