Dan 2. Subota. 

Poslužio nam ovaj drugi dan. Lepo vreme. Sunce sija. Baš baš toplo. Narod u ogromnim kolilinama. Baš gužva. Prodavci naporno rade. Privatnici isto tako.

I na moje veliko iznenađenje, Ceca  je ipak došla. Održala koncert, održala reč. Odnosno obavila dogovoren posao. Kružile su ovih dana razne priče oko tog koncerta, oko cene koju ona traži, a koju mi dajemo, sve u svemu to je bilo mnogo nerealno i apsurdno za naš grad da bi poverovali. I pevala je bogami dosta, svaka čast. Bina ogromnaaaa, video bimovi ogromniiii. To me je oduševilo. U Areni nisu bili toliki. Jedino što je bilo bzvz što su u okolini sa vašarišta, šatora, štandova čula druga muzika. Kao da će neko sad radije sedeti pod šatorom i slušati neku groznu pevaljku, umesto Cece. Pih! Ali dobro, kada pobegneš odatle ne smeta ti :)

Sada malo slikice:

 (Dalje)

Svake godine, krajem septembra, u Smederevu se održava manifestacija, pod nazivom "Smederevska jesen". Otvara se svečanim defileom koji prolazi kroz centar grada, glavne ulice, sve do tvrđave. Predhodne 3 godine padala je kiša. I danas je padala. Uvek mora sve da upropasti :( Do prošle nedelje je bilo sunčano i sada kada slavimo haos od vremena.

No, ipak, kakvo takvo, defile je morao da se održi. Kiša čas pada pa 

stane, pada stane pada... Jadni učesnici morali su da se šetaju u brtelicama, suknjicama, nošnji...

Evo odprilike kako je to izgledalo:

Defile je otvoren sa ovim momcima i tradicionalnom muzikom. 

 (Dalje)

Ne razumem ovaj svet. Ne razumem ovaj život. Ne razumem ove ljude. Koliko ćemo još kukati, a dozvoljavati svesno da budemo povređeni? Zašto su neki tolikoooo glupi? Da li ljubav da krivim za to? Da li je ljubav glupa? Ma daaaj!

Devojke danas svašta dopuštaju svojim „jačim“ polovinama. Ma da je meni jedan takav pa da ga tresnem pravo na Mars, pa da vidimo ko je jači. Redovno čujem priče kako je devojka ponižena, kako trpi razne uvrede, prevare, a opet je sa njim. I ajd sad, kako neko normalan posle tako teških reči i odbacivanja može ponovo trčati u njegov zagrljaj. Zagrljaj nasilnog idiota! Nikad bre! Nikad! Pa da je jedini na svetu! Da vas neko osuđuje i vređa najgorim mogućim rečima bez razloga. Pitam se samo odakle izviru sve te reči, gadosti, pa ja se ne bih setila takvih ljigavih, poganih stvari da razmišljam ceo dan. Odakle nekome takav rečnik?

I to omalovažavanje škole, plate, pa neki jednostavno nemaju sreću ili dobre veze. Vređanje, vređanje, ne gledajući sebe. Ko da je on mnogo bolji. Ma ništa mu ne daje pravo tako da priča! Jadan i bedan samo ti možeš biti. Gde si naučio takve reči, u toj tvojoj školi ili možda jakoj firmi, gde ga koristite za međusobnu komunikaciju?

Ej, a zamisli ti tu ljubav da ona njemu kupuje sve, apsolutno sve, a on dođe iz *pm*, sa brdo para u džepu i ne pokloni ništa, apsolutno ništa. Koje poniženje. A posle toga slede uvrede i spuštanja sa njegove strane. Pobogu zar vredi poznavati jednu takvu osobu?

Šta još neću čuti... Ček da se setim.... Pokazivanje slika sa drugom, zvanje, slanje poruka od druge, hvaljenje, upoređivanje...

Cure, da li su vam svrake popile mozak? Dal ste lude, dal postoji nešto vrednije od vašeg dostojanstva? Ljubav to svakako nije.

„Zasto ponavljati stare greske, kad je pred nama jos mnogo novih pogresaka“

I jedan sms, što svima u ovakvoj situaciji volim da pošaljem:

„Voli, ali nikad nemoj prodati dostojanstvo za tu reč, jer jednom ces prestati da voliš, ali nikad nećes prestati da patiš ako ti je dostojanstvo bilo slabije od ljubavi“.

Ma ovaj svet definitivno nije normalan! Gde da pobegnem?