Sokobanja - vikend

 

18.jul 09

Soko Banja

Napokon je stigao i taj dugo ocekivani vikend. Moj odmor! I to stari, neiskoriscen! JUHU!

Moj beg iz stvarnosti.

14:00 ajde Olja, ajde mali. Dolazite, Tanja mora kuci da se spremi i pici. Navigacija podesena, auto put, pichi, 130-150 km/h, i stizemo za 2h i 10tak min. Putarina Iz Sda do banje je 470 din.

Prosetali malo kroz parkic, seli umorni na sladoled, limunadicu. Uh kokice su im odlicne. Zvali ljude, dosli do apartmana, tusnuli se i otisli u grad. Inace odusevljene u gradu ima free net. U sobi nema :( Ali dobro ja sam zavisnik, drugima to ne bi tako tesko palo. Ma nije meni tesko, ne ne, ovo je moj odmorcic. Apartman 20e. Skupo malo, ali brale, moze jos 3je da stanu. Nisam nikog povela da mi smeta. Drugi put. Sada uzivam sama ....sa osobom N. ;) Nova zgrada, sve cisto, uredno, na nivou (jeste nivo kad smo drugi sprat J)).  Preporuka. Grade i bazencic, ima ljuljaska... Od prosle godine je pocela da radi ova zgrada sa izdavanjem. Postoji i manji apartman, on je 15e, ali je zauzet trenutno.

 

Uvece otisli do grada u setnjicu. Puno je. Deca, omladina, mame, tate, bebe. Nema mnogo bakica i dekica. Bio je motoskop, svasta si imao da vidis iz tog asortimana. Meni je malo jezivo kada motori onako zvuce. Kasnije je, valjda tim povodom, bio i koncert Osvajaca. Slusali malo njega. Kada je pocela kisa pobegli u piceriju na kaficu i picu. Pica je bila odlicna.

Setali, vozili se na kolca u luna park, izudarala osobu N :D, on dobio nagradnu voznju, valjda se sazalili sto ga stalno lupam. Xixixi... Seli u parkic na net. Zavisnik pogledao kao i uvek neke svoje strane bez kojih ne moze, javio se svojima i nastavio dalje :)

A kokice sto su odlicneeeeee. I to u jednom ne klasicnom kiosku, nego kao neki  starisnki vagoncic, prodaju koke i lize. Mnogo dobro izgleda.

 Drugi dan

Vreme nas izgleda nece posluziti  danas. Mislila sam da se kupam na nekom jezercetu.

Pecina. Dorucak. Lepinja sa kajmakom. Mmmmm...odlicna je. Cene nisu uopste visoke. Kisica pocinje, hladno je. Pogled prelep. Recica, vodenica,, sedis u pecini, ruckas , slusas zubor vode. Mnogo lepo.

Posle dorucka odlazimo gore u planine, sa punom opremom na sebi, aparati, stalak, torbe...samo vode nigde. Kreteni. Isplaninarili smo se dobro, isli kroz sumicu, peli, spustali, odmarali, slikali. Pogled je eksta. Put kroz sumicu nas je odveo do plaze i hotela Moravice. U povratku smo isli do Popovice. 1,5 km , 30 min. Jedva smo stigli ali vredelo je. Odatle se pruza pogleda na Soko Grad. U putu do Popovice i vreme se popravilo, sunce izaslo, stvarili se prelepi oblaci, tako da je bilo prelepo na vrhu. Dole u podnozju, mogli su se videti suncevi zraci kako idu i obasjavaju zemljanu povrsinu. Nesto prelepo, prvi put da to vidim tim intenzitetom.  Kada smo se odmorili i nauzivali u pogledu, vratili smo se do pecine, gde smo se parkirali.

 

Odvezli se do odmaralista u Lepteriji, gde je put za Soko grad. Odatle nam je trebalo jos 1,5km pesacenja. Ali bilo je to previse ovom prilikom, pogotovo zato sto smo dehidrirali Jedino sto smo uspeli da se popnemo i vidimo Bogorodicu u steni. Udubljenje u steni ima oblike majke sa detetom. Do nje se dolazi pravim planinarenjem, tako da ne verujem nesto da se babe i dede pentrache tamo. A neko se i popne pa ne shvati sta je. Vratili se u grad, u nas smestaj, odmorili pa otisli kasnije da zavrsimo misiju za taj dan.

 

Sokograd. U kanjonu reke Moravice, oko 2km juzno od Sokobanje, na strmom i nepristupacnom uzvisenju nalaze se ostaci srednjovekovnog utvrdjenja. E sada taj dozivljaj penjanja do tvrdjave,  i na najvisi vrh , koji je skroz nepristupacan, opasan, izazovan, hodanje po litici, ne mogu opisati. Kada sam uspela da se popenjem gore i shvatila da sam i dalje ziva bilo je “Vauuu ceo svet je moj!” Osecala sam kao da sam osvojila to mesto i sada se mogu vratiti kuci, srecna i zadovoljna. Pogled koji se pruzao odatle je neopisiv.

Treci dan. Ponedeljak.

 Zadnji dan mog mini odmora. Budimo se malo ranije kako bi posetili ostatak cilja. Ozren. Na Ozrenu se nalaza dve bolnice, jedna za ocne bolesti, druga za plucne. Kod plucne nalaza se vodopad Ripljak. Postoji parking ispred, koji kosta 50 din, i onaj unutra, ako ces kroz kapiju, do bolnice, 100 din. Parkirali ispred, sisli da pogledamo vodopad Ripaljka. Najvisi vodopad u Srbiji, kazu.

 

Onda se prosetali parkom okolo bolnice. Mnogo veliki park. Tu smo trebali da nadjemo i ribnjak, ali nismo se odmah snasli. Otisli kolima do druge strane planine, do Kalinovica. Sumsko livadski ambijent. Nista narucito, osim ako nemate malu decu, ili hocete da pravite rostilj, igrate fudbal, uzivate u svezem vazduhu borovih suma. 

Onda do ocne bolnice, gde se nalazi i Kamen ljubavi. Ako se slikate na njemu sa voljenom osobom ostacete zajedno do kraja zivota. Nisam se zajedno slikala sa kolegom :)) ali jesam sama. Odlicne fotografije napravili, jer je nebo bilo fenomenalno. To setaliste je ustvari jedna oooogromna livada, lepo pokosena, ravna...i tu se sa planine spustaju palaglajderi. Steta pa tada nismo videli nijedan. Na kraju te livade nalaze se i kampovi. Sta ti ljudi rade tamo ne znam. Verovatno uzivaju u svezem vazduhu. Kao kada sam slikala cvece, jedna devojcica pita mamu "mama, mama, a sta radi ona teta tamo. sto to slika?" mama: “verovatno je zaljubljenik u prirodu ili se bavi nekim istrazivackim radom.”,  devojcica: “ali dobro mamaaaa sta ce joj to?!”

zato...

 

 (ova druga fotografija je slikana kroz moje naocare, preko kojih se vidi fenomenalna boja neba!)

Vratili smo se opet do grudne u potrazi za ribnjakom. To je bilo cim se udje kroz kapiju levo. Prelepo mestasce.


Kada smo obisli, selu u restorancic, doruckovali, rucali, sta vec, i krenuli kuci. Ovog puta nismo isli auto p.  Putovali smo tacno 1 sat duze, jer je auto put kraci nekih 30tak km. Ali bar se ne placa 470 din, ali isto tako ne mozes da vozis brze od 80, i moras da pazis na policiju, prodjes kroz razne gradove, sela...Sve ima svoje. Navigacija te inace grdno zaebe , u banji nema nijedne ulice zabelezene na mapi, kada izlazis vodi te nekim ludim putem i prica gluposti, tako da zanemarite tetu jedno vreme, ne morate bas sve da je slusate.

 

Naporno mali ali mnogo lepo. Pravo planinarenje. Osvojila sam svet! Eee nije mala stvar! :) Deset dana bi mi bilo mnogo, ali da mi je jos 1 biooooo .... Taman!

Preporuka: Uzmite 3 CELA slobodna dana i pravac Sokobanja!

ne zaboravite aparat...

 Meni bilo super, neka crknu dusmani! :P

Sokobanja, Sokograd, odes mlad, dodjes jos mladji! :))

07/24,2009 Kategorija: Impresije

Komentari (3)


6. maj Dan grada Kragujevca - Van Gogh

 

Moj drugi put u ovom gradu.  Prvog puta se i ne secam, isto sam dolazila za dan grada, ali bilo je vec vece tako da se nije moglo sve videti. Odmah posle posla smo krenuli. Mada mi se nije islo u tom trenutku, zbog silne nervoze, ali kad sam vec planirala ajde. I da nisam isla pokajala bi se. SD-KG autoput 1h i 15 min, mojom voznjom.  Znam da neko moze mnogo brze, ali ja sam prvi put isla 140 km/h :) Posle mi se osladilo pa nikako da usporim. Inace ne volim brzu voznju.

Posetili smo Shumarice. Dosli do muzeja, tu se parkirali, i krenuli u setnju. Trazili spomenik V, jer sam prosle godine dosla drugim putem, i to mi je sada bila vodilja, kao neki glavni deo celog parka. I ona crkvica. Jedva nadjosmo. Isli smo kroz sumice, sve dublje i dublje, ocekivali nekog manijaka,  videli voijnicko groblje , brojne  spomenike, bakice, dekice... A onda dosli do kraja, nekog odmaraliste pa poceli da se vracamo. E evo je i crkvica! Samo je bila palarelno od staze kojom smo isli, a od sume nismo videli. Klik. “Sto slikas dete ovakvu crkvu, nezavrsenu,  glupo je. A koliko vec dugo ne mogu da je omalterisu” E babac, babac, ko slika crkvu kad si ti glavni lik.

E, sad smo se izgubili i moramo da pitamo nekog kako da dodjemo do kola. Nismo se bas izgubili ali da ne lutamo, isetali smo se dosta. Pitali jednu bakicu, koja je inace ljubitelj kuca po parku, i ona nas odpratila veliki deo puta i ako smo znali i sami. Insistirala baka da proseta sa nama i ako joj je zgrada u drugom pravcu. I tako dok smo setali ispricala nam o svojim unicima, gradu, saznali smo da se jedna kuca zove Mile... Fina neka baka.

Onda smo otisli u poslasticarnicu Srce. To su dve stvari zbog kojih smo posetili KG. Da nadjemo srce toplu cokoladu i slusamo Van Gogh. 

Napokon, posle koliko godina trazenja po prodavnicama, nalazimo gde da kupimo ovu cokoladu za kucnu pripremu. Moje raspolozenje se polako menja na bolje. Mmm... Lep lokal, kafic, super mesto da posedis sa dragom osobom. Uzeli smo i 50tak kesica da nam se nadje za kod kuce :) (molim nemojte sad svi da navalite kod mene) Ali radost je stavljena pod znakom pitanja, kada smo videli (kasno) da je datum na vise od pola kesica “rok vazenja 2007” ili 2008. Strashno! :( Em su nas zeznuli za 4 komada, uracunali vise. Boze kako su me razocarili. Najbolja firma slatkih proizvoda, a ovakvo ponasanje, ovakav propust. Srce samo da znas, nisi vise moje! Jbt dal danas moras sve i svakog proveravati?! :(

A ona sefica, ne znam ko je postavio kad nista ne zna. Ajd sto ne zna da nam kaze kako da dodjemo do opstine, koliko je daleko, kako se zove glavna ulica u centru, nego ne zna ni da  kaze koji sve ukusi postoje od toplih cokolada. Vazno da ona izgleda tip top.

Snasli smo se i bez nje. Pitali jednu drugu bakicu, koja nam je rekla da niposto ne idemo kolima, tamo je guzva, a i blizu je, 5 min hodom. Koncert je poceo oko 9.30 tek. Zanimljivo mi je bilo sto imaju po 2 policajca na konjima, i tako na 4-5 mesta oko skupstine.

Djule dolazi u fici kabriolet, poslednji model :))) iz 1980 i neke. Izlazi na binu i pocinje svoj lavirint. Naravno “tela su nas ponela”, a odmah zatim odsvirao i moju omiljenu pesmu sa novog albuma “aerodrom”.

“...od secanja nema bezanja to sto osecam nikad znati nece... sad moram s kraja sveta na pocetak da je nadjem ...”

Imali su i maske za jednu pesmu. Pripremili koreografiju :)) Mislim da je bilo za pesmu “tik tak”. Simpaticno. Za pesmicu rodjendan imali torticu.

Sve u svemu bilo je super. Drago mi je sto sam ih opet cula. Svidja mi se nov album. Jedino sto ne volim guzvu. Svi te guraju, ispred mene bili 2 debila, pice prsti na sve strane, samo ocekujes da ti nesto padne na glavu...

Kada nas je proveo kroz lavirint, presao je na njegove stare dobro poznate stvari. Ne znaju dosta njih nov album, pa su jedva docekali ovo. Ja ne, bas mi je drago sto je odpevao prvo sve nove pesme.

“Ona i ja” je takodje super stvar, a omiljeni deo:

svako jutro kad se budim uvek isto pitanje ko je ona kad jos uvek u mom srcu stanuje,

zasto sve sto dobro je tako brzo nestane, nekad zaboli a nekad ne...

i tako ona i ja iz ovog kruga bez sna slomljenih zelja izlazimo

kaze na dlanu ne vidi me, a ja necu nista osim nje...

Koncert je trajao dugo, a brzo je proslo, i ako su nas noge ubijale, ponoc je prosla. Oko 2 smo stigli kuci, tusiranje, pawanje, rano se radi. Ah...ko ce ustati.

Brawo Kragujevac! Srecna Vam slava. Lep grad, ima se sta videti, prosetati... bas mi je prijalo, to mi je trebalo ove teske nedelje. Jos da sam imala nekog vodica... :) Ispalio me vodic, ni on nije vise moje srce... Ali kako kazu, koga njema bez njega se moze :)

05/08,2009 Kategorija: Impresije

Komentari (5)


Pada sneg pada beli sneg

 

Belo! Belo! Belo! Jeeeeeee napokon je stigao i kod nas!

 

Sa osmehom sam dosla do posla. Jedva ustala i kao i uvek tesko mi je da se adaptiram na rano jutro, pogotovo kada kasno legnem predhodnu noc. Izlazim, sve je tako beloooooo, jedva gledam. Ne vadim kisobran iz tasne da bi uzivala u pahuljama.

Ceo dan gledam iz radnje sneg. Zamisljam kako bi pravila sneska, sankala se, grudvala, ali kako kad sam sada vejikaaa. Ma sta bwe velika, veliki nemaju pojam da uzivaju. Sve se promenilo, treba naci drustvo za tako nesto. Kada smo bili mali svako je jurio napolje sa prvim pahuljama, a sada su drugari porasli, otisli na svoju stranu, a prisutni su previse ozbiljni za tako jednostavno zadovoljstvo. Nemate vi pojma! Pa sta ako je mokro, pa sta ako je bljuzgavo, pa sta ako ti sneg ide u oci, pa sta ako je hladno? Kakvo sunce? Pa vi nemate pojma kako je lepo setati po snegu! Svako doba ima svoje carolije. Glupi ste sto ne znate da uzivate u onome sto vam se pruza!

Proslo godine sam polomila detetu sanke. :( To bas nije pohvalno, al nisam namerno majke mi. Samo sam uzivala spustajuci se na obliznjem brdu. Jedva cekam sledecu zimu. Moj mali Ale ce porasti, pa ce teta da mu kupi sanke i ode na njegovo brdo da uzivaju u sneznim igrama. Pravicemo sneska, grudvacemo mamu, spustacemo se i kada nam zabrane, bicemo mokri i to nam nece smetati. Jedva cekam!

I u povratku s posla nisam iskoristila kisobran! Mesto mu je u torbi.

Nemate pojma!


 

02/13,2009 Kategorija: Impresije

Komentari (6)