Subota 23.8.2008

Kud za vikend? Moja topla preporuka okolina Despotovca. Resavska pećina, Lisine, manastir Manasija i manastir Ravanica.

Od Smedereva do Plane, skretanje za Markovac (jedan putokaz je okrenut u suprotnom smeru) preko pruge do Svilajnca i pravac Despotovac. Prva destinacija Manasija. Nekih 2km od Despotovca. Oko manastira se nalazi tvrđava. Šteta što se ne može popeti na nju, sva vrata su zaključana. Crkva se renovira. Zabranjeno je slikanje. Mrzim kad je zabranjeno slikanje. Lepo, veliko, čisto. Pogledali, zapalili sveću za zdravlje, otišli dalje. 

Resavska pećina. Kupili karte. 220 din. Pripremili duks i sačekali grupu za obilazak. U grupi smo bili samo mi. U pećini je preko cele godina temperatura 7 stepeni. Mislila sam da će da mi se smrznu noge u bermudama, ali ne. Taman mi je bilo lepo. Dobro se rashladila. Dolazi vodič i kreće naša tura po pećini. Opet zabranjeno slikanje unutra :( Mada nam je kasnije dao da napravimo par fotografija unutra, verovatno je čuo moje negodovanje. Znam da ljudi slikaju, nego njega sigurno mrzi da čeka da mi nonstop stajemo i fotografišemo. Vodič nam je pričao istoriju ali nije se baš mnogo trudio. Sigurno čoveku dosadno da ponavlja koliko puta dnevno. Mada nervirao me je jer je mnogo brzo išao. Stalno sam zaostajala u razgledanju, ne uspevši da pohvatam sve čari pećinskog “nakita”. Videla sam slepe miševe :) To su jedini stanovnici pećine. Mada super je ono prostor za žurke :))) Ja bih rođendan tamo slavila. Pećina je raznovrsna, ima nekoliko dvorana. Samo dve su otvorene za posetioce. Ukupno je dužina preko 3km, a za obilazak posetioca urađeno je samo 800m. Stalaktiti podsećaju na razne oblike. Kaže da nijedan do sada nije pao. Npr. Ima majka sa detetom, slonova noga, obešena ovca...to su oni već provaljeni, što je vodič rekao, mada sam ja zamislila još nekoliko novih oblika. Jedan deo me je podsetio na jezik opasne zverke (kao iz filma Aliens Vs Predator), onda na slonove kljove, bubuljice... Interesantno, zaista. Obilazak je trajao 20tak minuta. Kada smo izašli brzo smo skinuli dukseve, jer je istog trenutka bilo pretoplo.

Ne kruže džabe vicevi o njima.
Dolazi jedan juče da mu skeniram 3 lista jer je izbrisao iz kompjutera, a moraju da imaju u bazi. Neka važna dokumenta sa neke vežbe. Skeniram mu, prebacim na fleš, a onda pita „jel ću moći ja sad sa tim da radim u wordu?“ Nećete, to Vam je slika, jedino pomoću nekog programa da pretvorite u tekst. „Kako neću moći, pa šta će mi onda ovo? Sam tražio da mi skenirate? Sad trebam da idem na posao da radim sa tim. „ Mi smo Vam skenirali, kao što ste tražili. „Ali što mi niste rekli da ne mogu da ga ubacim u word? Šta će meni ovako? Ništa mi ne znači!! Što sam platio? Vi ste trebali da kažete, ne bi ni skenirao!!“ Objasnimo lepo kulturno sve iz početka, jer vidimo da se gospodin baš i ne razume u IT, samo zna da kompjuter ima Word i da on tu treba da prepravlja neki izveštaj. Čika policajac se i dalje ljuti i kaže da smo mi trebali da mu kažemo pre nego što je platio. A tražio samo skeniranje. Izašao i kaže za sobom „SVAŠTA!“ Stvarno svašta! Istina! :)

Kraj radnog vremena. Konačno. Dan bez velikog nerviranja. Kao po običaju odlazimo da se provozamo, pre nego što odemo kući. Da oteramo teške misli, da uhvatimo vetar. Idemo do Jugova. Gužva. Nisam ni znala da Sartid održava danas „Family day“. Prava manifestacija. Roštilj se peče, pljeskavice uzimaju na bonove, kokice dele džaba, sladoled džaba, koncert... Eh, ovo izgleda nemoguće! Slušali smo Aleksandru Radović. Publika je bila malobrojna, ali dečica su bila najveselija, pevala, igrala u prvim redovima, a Aleksandra je fenomenalno pevušila. Veoma lep glas i lepe pesmice ima. Šteta što nije bilo više ljudi. Zbog vetra, hladnijeg dana ili slabe reklame, ne znam.

Na drugu stranu štand sa karaokama. Neki klinac peva, drugari se okupili. Malo dalje, 3 velika balona (dvorac, tobogan, tvrđava) za skakanje. Sve je bilo gratis. Dečica su uživala. I meni je došlo da skačem po onome. 6 frikom frižidera sa sladoledima su doneli. Bio je i štand hitne pomoći za ne daj Bože. Prava organizacija! Svaka čast USS Steel-u. Hoću ja da radim u Sartid! Zaposlite me tamo, plllllzzz. Baš sam se lepo provela tih sat vremena u obilazku. Ne sluteći.

Danas, nedelja, otišli do Plavinca. Održavala se „kosidba“. Isto velika organizacija. Dečica učestvovala u trkama, osvajali medelje, zahvalnice, stariji kosili, takmičali se po timovima. Bilo je folkloraša, dobre klope, rakije, sportske igre i za malo starije, ispijanje piva, nadvlačenje konopca... Lutrija. Veoma lep prizor. Bilo je lepo posetiti.

„Igrale se delije, nasred zemlje Srbije...“