Smederevo 1/9/2007

Ajde da kupimo vodu, ožednećemo. Kupimo. Ulaz. Pretres. Ne daju flaše da se unesu. Odnosno piće, nema veze što je flašica plastična. Ma daj, zezaš me, zašto bi to branili? Hmmm, izgleda da je ozbiljno, nema prolaz bez oslobađanja svog pića koje nosiš sa sobom. Koja je to bre fora? Šta ćemo kud ćemo, ostavimo u kesi iza nekog stuba, iza brda i dolina, „neće“ niko da dira. Uđemo, fora je u tome što oni prodaju svoje piće, svoje sokiće, vodu i pivce. Hahaha...ovo prvi put vidim, ovaj idiotizam, iživljavanje, da ne smeš da uneseš da bi kupio njihovo. Alo bre, da li ste vi normalni?! Bolje da si kartu udario 1000 din nego ovako da zarađuješ ili otplaćuješ svoje sponzore. Bilo šta bilo, mnogo je jadno i bedno.
Bina – skoro nikakva. Ništa posebno, ništa očekivano. Nijedan jedini projektor. Ozvučenje ništa specijalno, ali moram priznati da se nije loše čulo (osim što je nešto prekidalo dok je pevao gost). Početak „naravno“ kasni. 22 min. Aha evo ga i Željko mafija. Lepo čovek peva, što jes jes. Jeste da ne volim njegove stare pesme ali ok. Bio je i dečica, čini mi se pun autobus, neki plesni studio. To mi je bilo simpatično, kako su se menjali na sceni. Prateći vokali – nikakvi. Nisu ni postojali, čuli su se sa kasete. Bend – neki „Teksas“, dobro sviraju. Samo 4 člana i Željko, to je to. Obećan gost sa reklame Jelena Tomašević. Od nje ni traga ni glasa. Zato je tu Milena Vučić, nova zvezda na estradi, i Aleksandar Kapriš. Milena odigrala na plejbek 2 pesmice. Fino devojče. Kaže da nas sve voli.
Jedino što mi se svidelo su svetla na bini, kojih je baš bilo u raznim bojama.
Flaše i čaše su se bacale po podu. Kante nisu postojale. Ljudi, ovi malo više kulturni, su dolazili sa rekvizitima do prodavca pića da pitaju gde da bace, a oni im pokazivali pod ili ti bilo gde. Dosta njih u čudu, odlagali za „šankom“. 

Karte – su se cele davale i ako ima deo koji se cepka. Tako da kolekcionari nisu mogli da zadrže za uspomenu. Momci na ulazu su ih cepali u sitne komadice i bacali ispred sebe. Zanimljivo krajne...baš ono..
Deca, mala dečica, sa mamom ili tatom, nisu mogla da uđu, i ako imaju manje od 6 god, kaže čika na ulazu ne sme, ne daju ni bebama da uđu bez karte. Još jedna zanimljivost...

Željko faca si najača!!

Kod nas na fontani. Prošli week. Nempojam zašto su tu bili, i šta predstavljali ali baš je bilo lepo za videti. Meni se svideo jedan kabrio sređen. Baš je simpatičan. Zanimljivo je da su sve fiće sa KG tablama.

Klik za vecu sliku br 1

Klik za vecu sliku br 2

Ljudska glupost me odusevljava koliko može da dogura. Da li vam se dešavalo da nekome nešto ne možete da objasnite? Jeste. Milion puta. A da li vam se dešavalo da se istinski trudite, baš ono od najbanalnje stvari, na primerima, postupno, crtano, definicije, teoreme...sve baš sve, na 10001 način, ali ne uspevate. Ponavljaš, ali i dalje ne uspevaš. Uhhhhh, udahneš jednom, dvaput, triput, kreneš opet i opet i opet.... Ne vredi. Tera po svom, neće da sluša. Počinješ da se nerviraš. Onda mi postaje smešno. Smejem se ja njenom ne znanju, smeje se ona jer misli da je mažem i lažem. Puna para, praznog mozga. Odnosno, kulturna žena, lepo vaspitana, nije uopšte od onih prostaka pa da razumeš da ne može ukapirati neke stvari, ali ovo baš da se začudiš. Ne zna šta je proporcionalnost, misli da smo preveranti koji otimaju ljudima novac, a ne pružaju nikakvu posebnu uslugu. Oštećujemo ljude. Kasapimo ih.

Na kraju ispad'e da je deformacija bolja, prirodnija, LEPŠA, od proporcionalnosti i zahteva da se neki deo mora odseći. Svašta. Da nije tužno bilo bi smešno. Ili obrnuto?