Kraj radnog vremena. Konačno. Dan bez velikog nerviranja. Kao po običaju odlazimo da se provozamo, pre nego što odemo kući. Da oteramo teške misli, da uhvatimo vetar. Idemo do Jugova. Gužva. Nisam ni znala da Sartid održava danas „Family day“. Prava manifestacija. Roštilj se peče, pljeskavice uzimaju na bonove, kokice dele džaba, sladoled džaba, koncert... Eh, ovo izgleda nemoguće! Slušali smo Aleksandru Radović. Publika je bila malobrojna, ali dečica su bila najveselija, pevala, igrala u prvim redovima, a Aleksandra je fenomenalno pevušila. Veoma lep glas i lepe pesmice ima. Šteta što nije bilo više ljudi. Zbog vetra, hladnijeg dana ili slabe reklame, ne znam.

Na drugu stranu štand sa karaokama. Neki klinac peva, drugari se okupili. Malo dalje, 3 velika balona (dvorac, tobogan, tvrđava) za skakanje. Sve je bilo gratis. Dečica su uživala. I meni je došlo da skačem po onome. 6 frikom frižidera sa sladoledima su doneli. Bio je i štand hitne pomoći za ne daj Bože. Prava organizacija! Svaka čast USS Steel-u. Hoću ja da radim u Sartid! Zaposlite me tamo, plllllzzz. Baš sam se lepo provela tih sat vremena u obilazku. Ne sluteći.

Danas, nedelja, otišli do Plavinca. Održavala se „kosidba“. Isto velika organizacija. Dečica učestvovala u trkama, osvajali medelje, zahvalnice, stariji kosili, takmičali se po timovima. Bilo je folkloraša, dobre klope, rakije, sportske igre i za malo starije, ispijanje piva, nadvlačenje konopca... Lutrija. Veoma lep prizor. Bilo je lepo posetiti.

„Igrale se delije, nasred zemlje Srbije...“