Moj drugi put u ovom gradu.  Prvog puta se i ne secam, isto sam dolazila za dan grada, ali bilo je vec vece tako da se nije moglo sve videti. Odmah posle posla smo krenuli. Mada mi se nije islo u tom trenutku, zbog silne nervoze, ali kad sam vec planirala ajde. I da nisam isla pokajala bi se. SD-KG autoput 1h i 15 min, mojom voznjom.  Znam da neko moze mnogo brze, ali ja sam prvi put isla 140 km/h :) Posle mi se osladilo pa nikako da usporim. Inace ne volim brzu voznju.

Posetili smo Shumarice. Dosli do muzeja, tu se parkirali, i krenuli u setnju. Trazili spomenik V, jer sam prosle godine dosla drugim putem, i to mi je sada bila vodilja, kao neki glavni deo celog parka. I ona crkvica. Jedva nadjosmo. Isli smo kroz sumice, sve dublje i dublje, ocekivali nekog manijaka,  videli voijnicko groblje , brojne  spomenike, bakice, dekice... A onda dosli do kraja, nekog odmaraliste pa poceli da se vracamo. E evo je i crkvica! Samo je bila palarelno od staze kojom smo isli, a od sume nismo videli. Klik. “Sto slikas dete ovakvu crkvu, nezavrsenu,  glupo je. A koliko vec dugo ne mogu da je omalterisu” E babac, babac, ko slika crkvu kad si ti glavni lik.

E, sad smo se izgubili i moramo da pitamo nekog kako da dodjemo do kola. Nismo se bas izgubili ali da ne lutamo, isetali smo se dosta. Pitali jednu bakicu, koja je inace ljubitelj kuca po parku, i ona nas odpratila veliki deo puta i ako smo znali i sami. Insistirala baka da proseta sa nama i ako joj je zgrada u drugom pravcu. I tako dok smo setali ispricala nam o svojim unicima, gradu, saznali smo da se jedna kuca zove Mile... Fina neka baka.

Onda smo otisli u poslasticarnicu Srce. To su dve stvari zbog kojih smo posetili KG. Da nadjemo srce toplu cokoladu i slusamo Van Gogh. 

Napokon, posle koliko godina trazenja po prodavnicama, nalazimo gde da kupimo ovu cokoladu za kucnu pripremu. Moje raspolozenje se polako menja na bolje. Mmm... Lep lokal, kafic, super mesto da posedis sa dragom osobom. Uzeli smo i 50tak kesica da nam se nadje za kod kuce :) (molim nemojte sad svi da navalite kod mene) Ali radost je stavljena pod znakom pitanja, kada smo videli (kasno) da je datum na vise od pola kesica “rok vazenja 2007” ili 2008. Strashno! :( Em su nas zeznuli za 4 komada, uracunali vise. Boze kako su me razocarili. Najbolja firma slatkih proizvoda, a ovakvo ponasanje, ovakav propust. Srce samo da znas, nisi vise moje! Jbt dal danas moras sve i svakog proveravati?! :(

A ona sefica, ne znam ko je postavio kad nista ne zna. Ajd sto ne zna da nam kaze kako da dodjemo do opstine, koliko je daleko, kako se zove glavna ulica u centru, nego ne zna ni da  kaze koji sve ukusi postoje od toplih cokolada. Vazno da ona izgleda tip top.

Snasli smo se i bez nje. Pitali jednu drugu bakicu, koja nam je rekla da niposto ne idemo kolima, tamo je guzva, a i blizu je, 5 min hodom. Koncert je poceo oko 9.30 tek. Zanimljivo mi je bilo sto imaju po 2 policajca na konjima, i tako na 4-5 mesta oko skupstine.

Djule dolazi u fici kabriolet, poslednji model :))) iz 1980 i neke. Izlazi na binu i pocinje svoj lavirint. Naravno “tela su nas ponela”, a odmah zatim odsvirao i moju omiljenu pesmu sa novog albuma “aerodrom”.

“...od secanja nema bezanja to sto osecam nikad znati nece... sad moram s kraja sveta na pocetak da je nadjem ...”

Imali su i maske za jednu pesmu. Pripremili koreografiju :)) Mislim da je bilo za pesmu “tik tak”. Simpaticno. Za pesmicu rodjendan imali torticu.

Sve u svemu bilo je super. Drago mi je sto sam ih opet cula. Svidja mi se nov album. Jedino sto ne volim guzvu. Svi te guraju, ispred mene bili 2 debila, pice prsti na sve strane, samo ocekujes da ti nesto padne na glavu...

Kada nas je proveo kroz lavirint, presao je na njegove stare dobro poznate stvari. Ne znaju dosta njih nov album, pa su jedva docekali ovo. Ja ne, bas mi je drago sto je odpevao prvo sve nove pesme.

“Ona i ja” je takodje super stvar, a omiljeni deo:

svako jutro kad se budim uvek isto pitanje ko je ona kad jos uvek u mom srcu stanuje,

zasto sve sto dobro je tako brzo nestane, nekad zaboli a nekad ne...

i tako ona i ja iz ovog kruga bez sna slomljenih zelja izlazimo

kaze na dlanu ne vidi me, a ja necu nista osim nje...

Koncert je trajao dugo, a brzo je proslo, i ako su nas noge ubijale, ponoc je prosla. Oko 2 smo stigli kuci, tusiranje, pawanje, rano se radi. Ah...ko ce ustati.

Brawo Kragujevac! Srecna Vam slava. Lep grad, ima se sta videti, prosetati... bas mi je prijalo, to mi je trebalo ove teske nedelje. Jos da sam imala nekog vodica... :) Ispalio me vodic, ni on nije vise moje srce... Ali kako kazu, koga njema bez njega se moze :)