Belo! Belo! Belo! Jeeeeeee napokon je stigao i kod nas!

 

Sa osmehom sam dosla do posla. Jedva ustala i kao i uvek tesko mi je da se adaptiram na rano jutro, pogotovo kada kasno legnem predhodnu noc. Izlazim, sve je tako beloooooo, jedva gledam. Ne vadim kisobran iz tasne da bi uzivala u pahuljama.

Ceo dan gledam iz radnje sneg. Zamisljam kako bi pravila sneska, sankala se, grudvala, ali kako kad sam sada vejikaaa. Ma sta bwe velika, veliki nemaju pojam da uzivaju. Sve se promenilo, treba naci drustvo za tako nesto. Kada smo bili mali svako je jurio napolje sa prvim pahuljama, a sada su drugari porasli, otisli na svoju stranu, a prisutni su previse ozbiljni za tako jednostavno zadovoljstvo. Nemate vi pojma! Pa sta ako je mokro, pa sta ako je bljuzgavo, pa sta ako ti sneg ide u oci, pa sta ako je hladno? Kakvo sunce? Pa vi nemate pojma kako je lepo setati po snegu! Svako doba ima svoje carolije. Glupi ste sto ne znate da uzivate u onome sto vam se pruza!

Proslo godine sam polomila detetu sanke. :( To bas nije pohvalno, al nisam namerno majke mi. Samo sam uzivala spustajuci se na obliznjem brdu. Jedva cekam sledecu zimu. Moj mali Ale ce porasti, pa ce teta da mu kupi sanke i ode na njegovo brdo da uzivaju u sneznim igrama. Pravicemo sneska, grudvacemo mamu, spustacemo se i kada nam zabrane, bicemo mokri i to nam nece smetati. Jedva cekam!

I u povratku s posla nisam iskoristila kisobran! Mesto mu je u torbi.

Nemate pojma!