Ne budi daleko od mene ni jedan jedini dan jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug i čekaću te kao na nekoj stanici kad negde daleko usnu vlakovi Nemoj otići ni samo na sat, jer tada, U tom satu, spoje se kapi nesanice i možda će sav dim što trazi svoju kuću doći da ubije i moje izgubljeno srce Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku, jao neka ne lete tvoje veđe u odsutnosti: ljubljena, ne idi od mene ni za trenutak jer u tom času otići ćeš tako daleko da ću obići zemlju ispitujući hoćes li se vratiti ili me ostaviti da umrem Pablo Neruda

Ne bira se ljubav kao ni smrt. Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano. Jezikom neznanim nama, nebesnim pismenima. Niti se odupreti možeš niti preskočiti dan. Kao što ne možeš tuđi san usniti niti okom drugim videti. Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom času volim. Pero Zubac

Kad teški život zasiječe I kada pritiska tuga Napamet, čudesna teče Jedna molitva duga. Tu snaga, blaga i živa Leži u suglasjima I diše neshvatljiva Sveta divota u njima. Silno se breme tad ruši Netko je sumnju mako I vjera i plač u duši I posve je lako, lako... Ljermonotov