Ne budi daleko od mene ni jedan jedini dan jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug i čekaću te kao na nekoj stanici kad negde daleko usnu vlakovi Nemoj otići ni samo na sat, jer tada, U tom satu, spoje se kapi nesanice i možda će sav dim što trazi svoju kuću doći da ubije i moje izgubljeno srce Jao, neka se ne razbije tvoj lik na pesku, jao neka ne lete tvoje veđe u odsutnosti: ljubljena, ne idi od mene ni za trenutak jer u tom času otići ćeš tako daleko da ću obići zemlju ispitujući hoćes li se vratiti ili me ostaviti da umrem Pablo Neruda