Krevetac sam lepo oslikala

Da u njemu sestrić moj mali spava.

Na slikama su maca, zeka i pače

Da ih gleda moj slatki bucko i da ne plače

Već da maštari dok ne zaspe

Da će se igrati sa njima kad poraste.

Kada se uz osmeh probudi da u dušek nogama treska

Moj mali veliki momak Aleksa.

Kad progovori i kad prohoda

Teta će da ga sa sobom svuda voda.

Ići ćemo u parkić da pravimo male i velike jurke

Sa drugom decom igraćemo žmurke.

Pozvaćemo ih da dođu u njegov dom

I da u kući napravimo veliki lom.

Ako se tata i mama na nas naljute

Prestaćemo da pravimo nestašluke.

Reći ćemo im da nisu fer,

Deca će otići a mi ćemo preći na kompjuter.

U dvadeset i prvom veku mesta nema za

Plišanog medu i zeku.

Naučiće njega njegova teta

Da surfuje preko interneta

I da na SMS-u od devojčica traži njihovu adresu

Da bi im razne poruke slao

I uz njih odrastao.

Shvatiće mnoge curice sveta

Da je Aleksa zvezda interneta,

Zato ga voli i ljubi njegova teta.

Svima ću da stavim na znanje

Da bucko ima podršku od tetke Tanje.

/Ovu pesmicu je moj deka pesnik, znate ga već, napisao u moje ime. Hvala mu na tome. Oduševio me./

Postala sam tetka.
Moj mali buca je rođen 27mog avgusta. Još uvek je u bolnici sa mamom. Teško mi je zbog toga. Svi u kući smo tužni i nervozni. 
Sve je spremno samo da nam dođu. Tata i deka su mu ofarbali krevetac u zeleno, a tetka mu je nacrtala zeku, pače i mače. Sve za njenog sestrića. Rekli su mi da zalepim sličicu, ali nije to to, sličica i slika farbom ne može da se uporedi.
Odštampala sam željene slike na samolepljivom papiru, iseckala flajere (kao u PS), zalepila, premazala belom bojom, sutra dan skinula nalepnicu. Da bi linije bile fine, tanke i precizne, bojili smo čačkalicom. Da, imala sam pomagača. I baš smo sa elanom radili, i ako nas je opičilo sunce. Morali smo da radimo iz nekoliko navrata, nekoliko dana, po bojama. Prvo belu osnovu, sutra dan crne površine, prekosutra konture, jezik, uši...Zadnji dan finiš, ispravljanje grešaka, razlivanja. Nije baš tako jednostavno, ali vredi. Sada je pravi bebi krevetić, mnogo je interesantniji ovako. Nadam se da me neće, kad malo poraste, terati da slikam još nešto :)) I nadam se da će mu zeka, pače i mače biti omiljene životinje i da će prvo njih zapamtiti. Nadam se da će i on meni jednoga dana nacrtati na papiru jednog zeku, pače ili mače.

Moja krofnica već ima svoj blogić, gde će vam pisati. Sad je on glavni.

Želim da zabeležim njegovo detinjstvo.

Ne mogu više da čekam! Samo me održava pomisao da ga dodirnem, poljubim, štipnem za te slatke obrazčiće, gledam kako pawa sa ručicama ispod obraza... Ima da se preselim kod seke :) Svaki dan ću da idem da ga gledam i štipkam.
A kad malo poraste....pravićemo rusvaj! Sve ću da ga naučim, svuda ćemo da idemo.

Subota 23.8.2008

Kud za vikend? Moja topla preporuka okolina Despotovca. Resavska pećina, Lisine, manastir Manasija i manastir Ravanica.

Od Smedereva do Plane, skretanje za Markovac (jedan putokaz je okrenut u suprotnom smeru) preko pruge do Svilajnca i pravac Despotovac. Prva destinacija Manasija. Nekih 2km od Despotovca. Oko manastira se nalazi tvrđava. Šteta što se ne može popeti na nju, sva vrata su zaključana. Crkva se renovira. Zabranjeno je slikanje. Mrzim kad je zabranjeno slikanje. Lepo, veliko, čisto. Pogledali, zapalili sveću za zdravlje, otišli dalje. 

Resavska pećina. Kupili karte. 220 din. Pripremili duks i sačekali grupu za obilazak. U grupi smo bili samo mi. U pećini je preko cele godina temperatura 7 stepeni. Mislila sam da će da mi se smrznu noge u bermudama, ali ne. Taman mi je bilo lepo. Dobro se rashladila. Dolazi vodič i kreće naša tura po pećini. Opet zabranjeno slikanje unutra :( Mada nam je kasnije dao da napravimo par fotografija unutra, verovatno je čuo moje negodovanje. Znam da ljudi slikaju, nego njega sigurno mrzi da čeka da mi nonstop stajemo i fotografišemo. Vodič nam je pričao istoriju ali nije se baš mnogo trudio. Sigurno čoveku dosadno da ponavlja koliko puta dnevno. Mada nervirao me je jer je mnogo brzo išao. Stalno sam zaostajala u razgledanju, ne uspevši da pohvatam sve čari pećinskog “nakita”. Videla sam slepe miševe :) To su jedini stanovnici pećine. Mada super je ono prostor za žurke :))) Ja bih rođendan tamo slavila. Pećina je raznovrsna, ima nekoliko dvorana. Samo dve su otvorene za posetioce. Ukupno je dužina preko 3km, a za obilazak posetioca urađeno je samo 800m. Stalaktiti podsećaju na razne oblike. Kaže da nijedan do sada nije pao. Npr. Ima majka sa detetom, slonova noga, obešena ovca...to su oni već provaljeni, što je vodič rekao, mada sam ja zamislila još nekoliko novih oblika. Jedan deo me je podsetio na jezik opasne zverke (kao iz filma Aliens Vs Predator), onda na slonove kljove, bubuljice... Interesantno, zaista. Obilazak je trajao 20tak minuta. Kada smo izašli brzo smo skinuli dukseve, jer je istog trenutka bilo pretoplo.