Ali ko kaze da mene nece biti toga jutra? Ja cu se igrati u svim igrama onih koji zive. Imacu nova imena i druge ruke, da me ljubavlju vezu. Jer ja u svim vremenima postojim i vecito cu se na suncu kretati. Sta ako me se ne setis? Ako me nikad ne pozoves, podizuci pogled ka zvezdama? /R. Tagore/

Uvećala si me svojom ljubavlju, mene koji sam samo jedan čovek izmeću drugih, koji plovi običnim tokom, pokretan voljom promenljive milosti sveta. Dala si mi mesto tamo gde pesnici svih vremena donose svoje darove, gde ljubavnici u ime večnog pozdravljaju jedan drugoga kroz stoleća.

 Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći;

 ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju sali.

Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznam da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći;

 ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla posumnjati u njih.

 Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.

Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te;

ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom merom.

Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.

Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe; ali se ne usuđujem;

jer bi mi inače srce iskočilo na usta.

Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.

Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem,

strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.

Zato ponosito dižem glavu i..