On kuva, sprema rucak, veceru, pere sudove, sije, popravlja elektricne i neelektricne uredjaje, radi na racunaru, pravi razne mastorije, krevet, police, ormare, plakare, kuhinje, stolove, stolice, fotelje, farba, cisti, usisava, brise prasinu, spusta dasku na wc solji, raskloni za sobom, kupa se, mirise, uredan je, oblaci se lepo, brija se, menja carape, ne ostavlja prljav ves za sobom,  najpametniji je kako na poslu, tako u kuci, u sve se razume, svi ocekuju sve od njega, on zna da me razveseli, nasmeje, posavetuje, obraduje, podrzi,  pazi kada se razbolim, izvede u setnju i posle napornog radnog dana, gleda samnom crtace, budi se usred noci da ukljuci masinu , kako se ja ne bi budila, ne hrce, ne pije.... stvarno nema boljeg od njega!

Mogu ja ovako jos mnogo mnogo da nabrajam, ali sve bi to bilo lepo da ne postoji jedna sitnica u vezi tih par, dve, tri, pet, sest stvarcica. Sve je on to radiO i biO. Sada to moze samo po potrebi , pod jakim pritiskom, kad ga postavim na liniju za streljanje. E onda je sve ok.