Sedni. Ne tu. Preko puta. Moram te videti. Ne. Ne prekidaj me. Ćuti. Pusti me da ti kažem ono što sam odavno trebala reći

Kad trebaš doći bojim se tvog dolaska. Zbog nedolaska. Jer, ako kasniš samo pet minuta srce mi je u dlanu i moja me ljubav ili možda strah boli.

I zato ne smem kasniti. Već sutra može biti kasno. A nisam ti još rekla kako i koliko te volim.

Volim te telom, pokretima, pogledom, dodirima, rečima. Volim te smehom i suzama. Volim te tugom i brigama.

Ne. Ne gledaj me zastrašeno. Ljubav ma kakva bila: neispunjena, srećna, lakomislena i površna prava i zauvek... Boli.

Kad dolazim, pitam se čekaš li me. Bojim se da jednog dana više ne otvoriš vrata.

Bojim se praznog stubišta bez mirisa, bez zvuka, svetla.

A nisam ti rekao: najviše se bojim vremena koje ne čeka. A ja kasnim

Volim tvoju nesigurnost i moja je najčešća. Bore na tvom licu i moje su. I u tom trajanju ne znam da li sam sve učino za tebe ljubavi moja

To je igra davanja i odricanja, otkrivanja i ponovnog skrivanja;nešto osmeha i sasvim malo stidljivosti i poneka tek, slatka, besmislena kavga. ljubav ova između tebe i mene jednostavna je kao pesma.

Ali ko kaze da mene nece biti toga jutra? Ja cu se igrati u svim igrama onih koji zive. Imacu nova imena i druge ruke, da me ljubavlju vezu. Jer ja u svim vremenima postojim i vecito cu se na suncu kretati. Sta ako me se ne setis? Ako me nikad ne pozoves, podizuci pogled ka zvezdama? /R. Tagore/