tale art

Muskarac & Zena

Opet ja o mojim (daleko bilo da su moje) podele na muske i zenske poslove. Ne ide mi u glavu kako muskarci tako malo cene zene, a toliko mnogo jure za njima.

Muskarac sve zna, a zena je tu da cuva decu, pere i da se je.. jeDe.

Zasto muskarci tako malo pridaju vaznost na ljubav, toplu rec, mazenje, lepu poruku, stih iz pesme, metaforu... a kada ljubav izgubi onda radi sve to sto je trebao kada je bilo vreme. Onda je vazna i neka nebitna pesma koja je ispevana mnogo puta pre. Kasno druze! Kasno je za sve.

Meni ne treba neko pored koga cu se osecati kao slabic, kao potcinjena, kao komadic bez koga se moze. Bez postovanja. Bez podrske. Bez zasluga.

Sto moram da istrpim istrpecu. Sto ne moram ne mogu i necu! Dan zna da bude lep. Itekako lep.

Posao, novu garderobu, nokte, frizuru, ne zelim i necu da kupujem laznim osmehom, i onim ispod suknje.

"Muske stvari" ce ostati veorvatno uvek muske, ali ako zena i pored svog pripravnickog statusa, zna da obavlja i te muske, e onda vala zasluzuje orden !

a ja bih to ipak ovako nacrtala:

p.s. svako poistovecivanje je slucajno, sasvim slucajno i nema veze sa istinom. Svi oni koji misle da je ovo totalni shit, su izuzeci i njima svaka cast. Svaka vam se dala, pokajat se nece :)

06/30,2011 Kategorija: Impresije

Komentari (579)

Bas me briga!

Da li sam glupa sto me ne zanima sport, politika, stanje u svetu? Ne mogu da se izborim sa svojim, licnim, problemima, a kamoli da brinem za ceo svet. Da li je Zvezda izgubila, da li ce ovi ili oni uci u finale, da li ce Nokovic dobiti kup, da li ce biti raspisani novi izbori, sta radi vlada, ko gde i kome pusi, sta poskupljuje, sta pada, ko je uhapsen, za kim se traga, ko je gde bacio zolju... Dovoljno sto znam ko je predsednik drzave (mada i u to nekada nisam sigurna), a nista mi i ne znaci. Cemu da znam ostale poznate face? Ni momci u mom gradu me ne zanimaju. Ako oni mene ne znaju sto bi ja morala njih?

Da li se osecam glupo sto ne znam te "bitne" cinjenice u zivotu? Sto ne poznajem nebitnog lika, kada me pitaju, a onda usledi : "Uuuu kako ga ne znas, pa svi ga znaju?! Nemoguce!!" Ne, drago mi je sto ga ne poznajem.

Nemam cak ni TV . Niti zelim da ga imam. Vesti ne gledam. Sve sto zelim da procitam je na netu. Filmove takodje gledamo samo na kompu. Kad ja hocu i mogu.

Bas me briga za ceo svet! Ja tu situaciju ne mogu da promenim. Vodim racuna o svojoj plati i to me dotice. Sta ja mogu sto za litar mleka moram da dam skoro 100 dinara, a plata ostaje ista ili se smanjuje? Sto se neradni dani, za vreme drzavnih praznika, nama odbija od plate? Sto vreme koje treba da provedes uz svoju porodicu moras da platis? Sve se placa. Te stvari me doticu i brinu. Moje, licne. Male za drzavu, velike za mene. Drzava je naravno kriva za sve, ali ja ne razmisljam toliko daleko. Niti zelim.

Citam pre neki dan naslov na blicu, covek preti ispred Narodne Skupstine, da ce se zapaliti sto policija nista ne preduzima, a mafijasi prete njegovoj porodici da ce ih pobiti. Kada on ne moze dobiti zastitu sta ja imam da se bunim i protestvujem?

Sport...jednostavno me ne zanima. Nemam nista protiv ljudi koje to vole, prate, ali ne osudjujte one koji ne znaju, da je neki doticni igrac, nase reprezentacije. Da smo prvaci u tom i tom sportu. Da je neki Cavic vaterpolista ili teniser.

Kao mala, gledala sam, sa dekom, sve kosarkaske utakmice, od fudbala Crvenu Zvezdu i Partizan, cekali nestrpljivo Olimpijadu, snimala nocne NBA utakmice na vhs kasetama, pa ujutru odgledala.. Ali sve me je to proslo, nemam vremena sada da se zanimam tim stvarima. Jednostavno mi to nije bitno.

Da li sam glupa zbog toga?

...mozda...za nekog...

05/06,2011 Kategorija: Impresije

Komentari (225)

Celu noc i celi dan

Ako poslusas ovu pesmu bar 10x nece ti biti lose. Ili jos bolje vrtis je nonstop dok ne osetis da lek deluje. Dok ne dodje mali djavolcic i odnese probleme.

Da li je sadasnjost osudjena da bude puna problema, da svaki dan oni rastu umesto da izcezavaju? Problemi na poslu, problemi na kuci, problemi u ljubavi...a gde je tu sreca? Bar u jednoj maloj stvari pa se drzati nje. Gde je to nesto da potisne sve tuge i boli, lose misli? Da li treba traziti to nesto ili ce ono doci samo?

Koliko treba zatvoriti proslost i dati sansu buducnosti? Da li zakljucati sva vrata ili ostaviti neka odskrinuta?

Da li svi roditelji podetinje kada im deca odrastu. Da li je to kruzni tok? Da li je vec doslo vreme da mi brinemo o njima?

Ja znam da mi vi zelite dobro, ali nacin na koji to radite me izludjuje. Osecam potistenost, nemir, bol u glavi, igranje po zivcima, otezano disanje... Radije biram cutanje nego svadju. Mada ni cutanje nekada ne izadje na dobro i zna da bude i te kako fatalno. Ali nesto ne vredi pricati, pricati u prazno, ako nema ko da te saslusa, nego dobijes vrisku i dreku, bez ikakvih rezultata, a ni povoda.

Da li moramo ziveti u strahu? Da li se moramo osecati nemocni da bi zadrzali posao, porodicu pa i ljubav?

Zasta se borimo? Za poljubac i laku noc.

"...i da pamtim bez sna tu nasu zadnju noc". Ne! Treba ziveti sada i u ovom trenutku! Sta smo uradili ako nam zivot prodje u nervozi i preslisavanju proslosti, sta bi bilo kad bi bilo? Vazno je ono sto je danas! To zivimo i toj sreci tezimo. Tom trenutku. Ovom trenutku.

Misli su mi zbrkane, zbog toga i ovaj tekst nema veze s vezom. Verovatno ga se ni sama necu secati, o cemu sam mislila dok sam pisala, pose nekog vremena.

To je to ustvari :)

03/11,2011 Kategorija: Komadići duše

Komentari (47)