nas dvoje smo bili jedno pa smo se razdvojili u dvoje i kao dvoje u igri ljubavi spajamo se u jedno. S.S. Krpica

Ako ti se jednog dana bude plakalo- pozovi me. Ne obecavam da cu te nasmejati, ali mogu da placem sa tobom. Ako jednog dana budes htela da pobegnes, nemoj se plasiti da me pozoves, ne obecavam da cu te zaustaviti, ali mogu da bezim sa tobom. Ako jednog dana ne budes zelela da slusas nikoga, pozovi me i obecavam bicu tih. Ali ako jednog dana pozoves, i niko se ne javi dodji brzo do mene, verovatno te trebam.

Znam, mora biti da je tako: nikad se nismo sreli nas dvoje, mada se tražimo podjednako zbog sreće njene i sreće moje. Pijana kiša šiba i mlati, vrbama vetar čupa kosu. Kuda ću? U koji grad da svratim? Dan je niz mutna polja prosut. Vucaram svetom dva prazna oka zurim u lica prolaznika. Koga da pitam, gladan i mokar, zašto se nismo sreli nikad? Il je već bilo? Trebao korak? Možda je sasvim do mene došla. Al' ja, u krčmu svratio gorak, a ona ne znajući-prošla Ne znam. Ceo svet smo obišli u žudnji ludoj podjednakoj, a za korak se mimoišli. Da, mora da je tako. MIROSLAV ANTIC