"Pogleda na sat - koji joj je takođe izgledao neobično, 

kao neka besmislena sprava sa dve igle koje se vrte 

oko iste ose, pokazujući neku meru za vreme, a da 

nikad niko nije objasnio zašto u nekom trenutku mora 

biti dvanaest a ne deset sati, što, uostalom, važi i za 

sve druge ljudske mere.  

- Ne smem da mislim na te stvari. To me  izluđuje!"

/Paulo Koeljo/ 

I zašto dan traje baš 24 časa? Zašto ne traje duže? 

Zašto bar noć ne traje duplo duže? Volela bih.... 

O: Sistem neviđen! Sad sam sistematski obrazovana. Neša celo jutro sistemizira.

(Oljin komentar na xp vista)

 O: Nemoj da se šišaš slučajno da te ja ne ošišam!

Tata: Dajte mi ovaj kačkavalj picarela mocarela.

O: Ćeš ja da prošetam, a ti idi pešaka?

Jel imate blu tut?

- Nemam taj blu blut, šta god da je.

uz prilog jedna lepa pesmica:

Kako je lepo biti glup,

stoka ume da nervira,

gutaj sta ti se servira,

kako je lepo biti glup.

Kako je lepo biti glup,

bolje mozak sakrivati,

pa cutati i plivati,

kako je lepo biti glup.

Ne bavi se politikom,

spavaj, radi, cuti, jedi

i ne veruj vise nikom,

lezi, dig se, ustaj, sedi!

Kosa gori ispod slema,

valjamo se po prasini,

niko od nas pojma nema,

da smo davno u masini.

Kako je lepo biti glup,

mani glavu, pasi travu,

glup si, nisi ti u pravu,

kako je lepo biti glup!

Kako je lepo biti glup,

bas te boli sta ti rade,

ko te laze, ko te krade,

kako je lepo biti glup!


/Riblja Corba/