Upozorenje

Ako neko moje pesme,
Objavi na svoje ime,
Nek zna da mu zatvor ne gine
Zbog krađe intelektualne svojine.

Ćebence

Kad pođem u polje da nešto radim
Luk da sejem il kupus sadim
Sa sobom uvek ponesem ćebence
Da mi ne bi ozeblo dupence.
Kad pođem na Moravu,
baštu da zalivam il čupam travu
sa sobom uvek ponesem ćebence
da mi ne bi ozeblo dupence.
Na odmor kad pođem,
U banju neku,
Ili da prošetam uz reku,
Sa sobom uvek ponesem ćebence
da mi ne bi ozeblo dupence.
Bilo kud da krenem, ne smem da zaboravim
U putnu torbu ćebence da stavim
Sa sobom uvek ponesem ćebence
da mi ne bi ozeblo dupence.

Pismo Tanji

Draga Tanja!
Kako si prošla na ispitu neću da te pitam,
Već ti na uspehu unapred čestitam.
Postati inženjer nije šala,
Sada si akademski građanin postala.
Nemoj da se važna praviš,
To nije fer, mada si u našoj familiji prvi inženjer
Zadovoljstvo svoje ne mogu da sakrijem
Od velike radosti moraću da se napijem.
Daću i tebi malo love,
Da bi častila drugarice i drugove.
Velika radost i za njih biće,
Pa ih izvedi u disko, na muziku i piće.
Neko će reći da stihovi ovi ništa ne vrede,
Taj ne zna da je to čestitka od dede.
Od silnog pića sve mi je gorko,
Pozdravlja te tvoj deda namćorko.

Reklama za PLAZMU

Bila sam mala, krha i mazna,
Osnovna hrana bila mi je Plazma
Na nju sam se toliko navikla
Da je jedem i ako sam velika.
Želim da me shvatite i razumete,
Zbog „Plazme“ hoću da ostanem dete.
Neću da odraste da bi Plazmu jela
Jer od nje neću postati debela.

Dobrica

Ime Dobrica poznato je Vama,
Jer tako se zovu tri srpska velikana.
Dobrica Milutinović, glumački je lisac,
A Dobrica Ćosić romanopisac
Ni Dobrica Erić, za njima zaostao nije,
To je veliki pesnik iz Šumadije.
Mora se reći bez ironije,
Da Dobrica Dabić u javnosti poznat nije.
On mašta svakog dana
da se pridruži spisku velikana.
Nada se da će uz pomoć sudbine
Postati neko značajno ime,
Pa piše razne budalaštine.
Sklapa neke stihove blede,
Koji ama baš ništa ne vrede.
On će morati da se jednom pomiri sa time
Da sa velikanama ima samo ime.

Krvni pritisak

Na svadbenom sam veselju bio
Mnogo sam i dosta pića popio,
Pa mi je krvni pritisak naglo skočio.
Sad pijem razne čajeve i lekove
Radim trbušnjake i sklekove,
Ali i pored mog napornog rada,
Pritisak mi ne opada.
Rođaci i prijatelji mi kažu
Da treba da smanjim telesnu kilažu,
Odlučio sam da prihvatim savet,
I dao sebi svečani zavet
Da će mi umesto mesa i ugljenih hidrata,
Osnovna hrana biti salata,
Koja je napravljena od kuvanog krompira,
Mrkve, boranije i drugih variva.
Nadam se da ću ovu strogu dijetu izdržati
I da ću krvni pritisak normalizovati.

Božansko piće

Još dok sam veoma mali bio
Pop me je vinom crvenim pričestio,
Da bi mi duša bila čista,
Zato što je vino krv Isusa Hrista.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Kad sam sasvim odrastao
Veoma sam pobožan posao,
pa sam vino naprosto lokao
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Na veseljima na kojima sam bio
Samo sam vino crveno pio.
Kad vino pijem to je užitak
Ono je za mene osnovni napitak.
Tako je uvek bilo i biće
Vino je božansko piće.

Upozorio me je jedan poznanik
Da ću od vina postati zavisnik,
Ali ja mu uopšte ne verujem
Pa vino i dalje pijem li pijem.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Lažu oni što pričaju na sve strane,
Kako je vino piće samo za odabrane.
Vino treba da pije svaki čovek,
Zato što je ono za dušu lek.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Priša se da je vino „Vranac“
Pio Kraljević Marko i njegov konj Šarac.
I Despot Đurađ, kad je u Smederevu bio,
Sa Jerinom je samo rujno vino pio.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

U vinu je istina sva
I greh je da se u njega voda sipa.
Vino treba piti čisto, uz pečenje,
Jer sa njim se pravi lepo raspoloženje,
Zato se troši mnogo kad su slave, svadbe i krštenje.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Prvi stih

Svako u svm životu sanja
da stihovima izrazi svoja osećanja
Ja spavam duže nego medved
Ali nisam uspeo da napišem nijedan red.
Posle jake i duge zime
Medved će izaći iz pećine.
Visibaba, kukurek i drugo cveće,
Najaviće rano proleće.
Iz luga čuće se pesma slavuja,
A u prirodi počeće sve da buja.
To će i na mene uticati
Pa ću se iz dubokog sna probuditi.
Biće ti za mene izazov velik
Da napišem svoj prvi stih.

Niko me nije razumeo

Pitali su me otac i mati
Šta u životu želim postati
Bez razmišljanja odgovorio sam im
Da se to već odavno zna.
Moreplovac ja ću biti
Pa ću svim morima ploviti.
Mornar da postanem ja sam želeo
Ali me niko nije razumeo.
Majka i otac ubeđivali su me do zore
Da Srbija nema more,
I da oni ne bi želeli
Da im sin ode u svet beli.
Mornar da postanem ja sam želeo
Ali me niko nije razumeo.
Sad sanjam talase velike
I da sa brodom putujem do Amerike
Kada se probudim iz sna
Shvatim da na tom brodu nisam ja
Java rasprši sve moje sne
A brodovi morem plove bez mene.
Mornar da postanem ja sam želeo
Ali me niko nije razumeo.