Sami sebe uveravamo da će nam život biti bolji kada završimo školu, kada se zaposlimo, kada se venčamo, dobijemo dete, pa još jedno dete.

Opet smo isfrustrirani činjenicom da imamo tinejdžere sa kojima treba da živimo. Sigurno ćemo biti sretniji kada ih ta faza prođe.

Govorimo sebi da će nam život biti potpuniji kada naš supružnik postane bolje organizovan, kada kupimo novi auto, kada budemo u mogućnosti otići na lepo putovanje, ili kada odemo u penziju.

Jedina istina je da nema boljeg trenutka za sreću od ovog sadašnjeg.

Ako ne sada, kada? Tvoj život će uvek biti ispunjen izazovima.

Bolje je da to prihvatiš i odlučiš da i pored toga budeš srećan.

Duže vreme nam se može činiti da nam pravi život tek treba da počne.

Ali uvek se nađe neka prepreka na putu, iskušenje kroz koje treba proći, posao koji trebamo dovršiti, vreme koje trebamo posvetiti nečemu, računi koje treba platiti. Tek kada sve to rešimo možemo započeti život.

Napokon sam shvatio da su baš te prepreke bile život.

To stajalište pomoglo mi je da vidim da ne postoji nikakav put do sreće.

Sreća JESTE put.

I zato uživaj u svakom trenutku.

Prestani da čekaš dok ne završiš školu, dok ne izgubiš 10 kg, dok ne dobiješ 10 kg, dok se ne zaposliš, dok se ne udaš/oženiš, dok ne otplatiš kuću, dok ne kupiš novi auto, dok ne dobiješ decu, dok ne odeš u penziju, dok ti deca ne odu iz kuće, do proleća, do leta, do jeseni, do zime, do iduće godine, dok ne umreš… pre nego što odlučiš da budeš srećan.

A sada razmisli i pokušaj odgovoriti na ova pitanja:

1 – imenuj 5 najbogatijih ljudi na svetu.

2 – imenuj 5 poslednjih pobednica za Miss sveta.

3 – imenuj poslednjih 10 dobitnika Nobelove nagrade.

4 – imenuj poslednjih 10 dobitnika Oscara.

Ne brini se, niko se ne seća toga.

Aplauz brzo utihne!

Odlikovanja skupljaju prašinu!

Pobednici se brzo zaborave!

1 – Imenuj 3 učitelja koji su doprineli tvom obrazovanju.

2 – Imenuj 3 prijatelja koji su ti pomogli kada ti je bilo teško.

3 – Navedi nekoliko posebnih ljudi u tvom životu.

Ovo su pitanja na koja možeš odgovoriti.

Ljudi koji ti nešto znače u životu nisu “najbolji”, niti najbogatiji, niti su osvojili velike nagrade…

To su oni ljudi kojima je stalo do tebe, brinu se za tebe, koji su bez obzira na sve, uvek uz tebe.

Razmisli o tome na trenutak.

Život je vrlo kratak!

Dopusti mi da ti pružim ruku.

Ti nisi među “najpoznatijima”, već među onima kojih se uvek setim da im pošaljem ovu poruku…

Ne tako davno, na jednim Olimpijskim igrama, devet atletičara, svi sa mentalnim ili psihičkim nedostatkom, stajalo je na startnoj liniji trke na 100 metara.

Startni pištolj je opalio i trka je počela. Nisu svi trčali, ali svako je hteo da učestvuje i pobedi. 

Trčali su po trojica, a onda se jedan dečak spotakao i pao pa počeo plakati.

Ostalih osam trkača su ga čuli kako plače. Usporili su i pogledali za sobom… Zatim su stali i vratili se nazad. Svi do jednoga…

Devojka sa Downovim sindromom sela je do njega, zagrlila ga i upitala ga, “Je li ti sada bolje?”

Zatim su sva devetorica, rame uz rame, došetali do ciljne crte.

Svi gledaoci su ustali i zapljeskali. A pljesak je trajao vrlo dugo…

Ljudi koji su to posmatrali još pričaju o tome.

Zašto?

Zato što negde duboko u sebi, svi  mi znamo da najvažnija stvar u životu nije naša vlastita pobeda.

Najvažnija stvar u ovom životu je pomoći drugima da pobede. Čak i ako to znači usporiti ili izmeniti vlastitu utrku.

Ako pošaljemo ovu poruku nekome, možda ćemo uspeti da promenimo naše srce, možda čak i srce nekog drugog…

“Sveća ne gubi svoj sjaj ako pali drugu sveću.”