Kad te molim da me slušaš a ti počneš da deliš savete, nisi učinila ono što sam te molila. Kad te molim da slušaš, a ti počneš da mi pričaš kako ne bi trebalo tako da se osećam, onda mi gaziš osećanja. Kad te molim da me slušaš a ti smatraš da moraš nešto da učiniš kako bi rešila moj problem, onda si me izneverila, ma koliko to čudno zvučalo. Ne pričaj, ne radi ništa-samo me sašlušaj. Saveti su jeftini:za 20 centi dobiceš i Savetu i Kleopatru u istim novinama. Mogu ja da se snađem;nisam bespomoćna. Možda sam obeshrabrena i nesigurna, ali ne i bespomoćna. Kada učiniš za mene nešto što mogu i moram sama, doprinosiš mom strahu i osećanju nesigurnosti. Ali kad prihvatiš činjenicu da osećam to što osećam, ma kolko iracionalno bilo, onda mogu prestati da te ubedjujem i početi sa pokušajima da shvatim to iracionalno osećanje. A kad se to razreši, odgovori su očiti i savet mi nije potreban. Iracionalna osećanja dobiju smisao kad razumemo šta se krije iza njih. Možda zato molitva pomaže, ponekad, nekim ljudima-jer Bog je nem, i On ne daje savete i ne pokušava da sredi stvari. Bog samo sasluša i pušta te da sama sređuješ stvari. Zato, molim te, sašlušaj, samo me sašlušaj. A ako ti hoćeš da pričaš, sačekaj minut da na tebe dođe red-i ja cu slušati tebe. Nepoznati autor