Drugarstvo na minus 111
Boli me ….za takve drugare! Ne opterećujem se više uopšte. Oduvek sam bila bolje ništa nego nešto što ti ne odgovara. Dosta sam se ja cimala za njih, činila, bila uvek tu, ako na kraju uvek ispadnem kriva. „Što se ne javljaš? , Ne setiš se ni da pozoveš, pošalješ sms, ništa. , Živa li si?“ Šta ja onda da kažem za njih??? Ne valja kada ne stižem, a čim ugrabim slobodnu priliku javim se, i dobijem odgovor: „ne mogu sad. Imam nešto“. Drugarica mi šalje mail pre neki dan, šta radim, kada ćemo se videti. Više telefon ne postoji za nas. Odgovaram , videćemo se kada god ti hoćeš, ja sam tu. „Radim od 17h, tako da ne možemo da se vidimo.“ Pa šta oćeš bre, što me onda pitaš kog vraga?! Šta je sa vremenom pre 17h? Baš me briga uostalom šta je, ako neće to je njen problem. Neću više moliti i nalaziti načine da se vidim sa takvim prijateljima. Oćeš – oćeš, nećeš – ne moraš. Nervira me to „NE MOGU“. Zašto ljudi jednostavno ne znaju da kažu “neću. Cimanje mi je. Mrzi me.“ Kada znam da tako misle.
Drugi primer. Kakvi su ti to prijatelji koji stalno uče? Koji nemaju vremena da se vide sa tobom zato što uče? „Pa pobogu Tanja, sledećeg meseca imam ispit!“ Šta ima više da ih zovem ako znam odgovor. Kada si slobodan javi se, moja vrata su otvorena. I tako ne javljam se ja, ne javlja se prijatelj. Posle nekog vremena poruka „Šta radiš? Što te nema?“. A i dalje uči...
Kada idem u BG, ne stižem svima da se javim i vidim se sa svima. A onda, kada saznaju da sam bila „a što se nisi javila? Mogli smo da se vidimo? Bila sam slobodna tada.“. A kada se javim „E izvini, imam sutra predavanja. , Imam baš tad neke vežbe. , Imam sledeće nedelje ispit, moram da štrebam. Izvini. „ Neki jednostavno i ne odgovore na poruku. Bilo kako bilo Tanja je uvek kriva.
Odem kod bake na selo. Javim se drugaricama. Dva dana pre toga mi je rekla kako me nama, kako sam je zaboravila. Sada zovem, da idemo da se prošetamo, vidimo, ali ne, one ise spremaju, izlaze sa svojim momčićima. Super!
Ja uvek mogu nešto da iskombinujem. Ubacim u tefter, kako se ja šalim. Pre posla, posle posla. A drugi JOK bre! Znaš kišica pada, loše je vreme, odma se otkazuje sve! Pa nećemo mi da vozimo rolere da bi nam kiša omela planove.
I šta će meni takvi prijatelji?
To ti je bre drugarstvo na - 111.
/Svaka čast izuzecima. Ima ih ali veoma veoma malo. Ali takve samo vredi čuvati!/
06/06,2007, at 13:43
Tale, ne znam šta da ti kažem...ti i ja imamo iste probleme.
I moje drugarice su takve, neke uče po ceo dan (svaka im čast na koncentraciji), druge imaju momke, treće rade polovinu dana a ona druga polovina im služi za spavanje, a isto to rade i noću...
Ja sam doživela tu osudu "Nema te, ne javljaš se" u mnogo gorem obliku i cena je bila zaboravljeno prijateljstvo. Šta ću ja sa njom kad kad god je pozovem ona uči i tog dana ne pravi pauzu (opet odajem počast koncentraciji), preskače konopac ili sređuje kuću, pa će posle biti umorna... Izgleda da je izdvojiti sat vremena za jednu kafu ili sokić postao pravi problem prezauzetosti današnje omladine. I onda se ja ne javljam i posle ispadne svađa i naravno krivica svaljena na mene...elem...kao što ti Tale reče bolje da nemaš ništa nego da imaš nešto što ti ne odgovara.
E, ali kad se desi tako nešto, onda znaš koga da pozoveš: one izuzetke kojih istina ima malo ali koji su uvek tu za tebe, sem u nekim extremnim slučajevima. I onda shvatiš da je barem jedna osoba uvek raspoložena za druženje i da ti ne treba njih sto... I shvatiš da je tvoje drugarstvo sa tim osobama jedna od najvrednijih stvari koje imaš...
Ja te volim Tale, ti to znaš :***
06/06,2007, at 14:21
Uhaj.... poznata prica ... iz licnog iskustva... Bar dok nisam to ostavio iza sebe.. pa se moj krug drugara sveo na 3-4 coveka.. koji su ovde i koji su dostupni... Milion ljudi sa kojima sam drugar samo u takvim "prepiskama" koje navodis vise ne smatram drugarima.. oni su poznanici a ne DRUGARI ... Ne kazem da sam blize njima da stvari ne bi bile drugacije.. ali ono... Sto se tice ovih blizih.... vremenom se stvari iskristalisu... Sto kazes... kakav je to drug koji nece da seta kada pada kisa.. hehe secam se da su najbolja druzenja upravo bila na -20 i na kisi koja pada ceo dan... Bas nam tada trebaju drugari da razbijemo monotoniju vremena... U poslednje vreme sam otvoren po pitanju razloga izlazka ili ne.. otvoreno kazem ocu necu .... ne koristim glupe izgovore koji vise lazu mene nego njih... Dakle kao sto i sama kazes tih par izuzetaka koje si pomenula su drugari... sve ostalo bih svrstao u poznanike.. u svakom slucaju onaj ko ti je stvarno drug i kad ga vidis posle 5 godina bice ti isto drag!!>!... POZ!!!!
06/06,2007, at 14:29
Can I be your friend ? :D Evo,ja tebe molim da mi se javish,kad dodjesh u Bg,ne morash ti nikog... Samo kad dodjesh,javi gde i kad...
06/06,2007, at 18:07
Amiga mia
to je pojava tipichna za sve nas...ma bre,ako taj neko nema vremena da se vidi sa tobom...cao!!!Pa da vidish kako cesh mu nedostajati...veruj mi,iskustvo ;)
ali ne sekiraj se,ja amiga imam vremena za tebe UVEK :)))
06/07,2007, at 00:24
Biljche: sat vremena je zaista tesko izdvojiti. "nije to sat vremena! znas ti koliko meni prvo treba da se spremim?? moram kosu da perem, namestim frizuru, dok stignem do tebe treba mi... izgubim pola dana. ne mogu. stvarno moram da ucim".
Znam ja vrlo dobro ko su mi pravi prijatelji. Na koga mogu da se oslonim.. Volim i ja tebe mucjo :*
dmc: za drugarstvo na minus 111 svasta moze da utice! pa i kisha..
da, pre bi mogli da se nazovu poznanici. bas teze ka tome.
bx228: oo yes! bx ti mene zaista odusevljavas! :) jel ti nece smetati da jedemo sladoled i ako bude kishica? :)
Marina: pojava tipicna za sve nas? mozda u nekoj meri, ali u mom slucaju ne takva kao sto ja navodim.
ti si meni nedostajala za ove par nedelje sto te nije bilo. ajd sad vrati se da se igLamo. imam novu kanticu :)
06/07,2007, at 10:35
Naprotiv josh che mi vishe odgovarati...Samo da znash,postajem sve vishe nestrpljiv za tim sladoledom...jedva chekam...A i ako dozvolish,ja bi da nastavim sa impresioniranjem...
06/08,2007, at 03:35
Pa amiga da si rekla odmah za kanticu,doshla bih i pre :)
i ti si meni nedostajala ali jbg.
sad sam tu ;))))
i imam vremena za tebe
cmokchee
06/11,2007, at 15:48
tako je to uvek...kad su nam potrebni..nema ih.
kad smo mi njima potrebni ocekuju da ostavimo sve sto radimo, samo da bi bili uz njih.
ali ti nisu pravi.
to u oni..prijatelji za kafu, prijatelji za izlazak u grad, prijatelji za shetnju..
malo je pravih.
i cak i jednog pravog kad imamo, mislim da treba da budemo srecni :))