Dekine pesmice 2

Upozorenje

Ako neko moje pesme,
Objavi na svoje ime,
Nek zna da mu zatvor ne gine
Zbog krađe intelektualne svojine.

Autor

Ćebence

Kad pođem u polje da nešto radim
Luk da sejem il kupus sadim
Sa sobom uvek ponesem ćebence
Da mi ne bi ozeblo dupence.
Kad pođem na Moravu,
baštu da zalivam il čupam travu
sa sobom uvek ponesem ćebence
da mi ne bi ozeblo dupence.
Na odmor kad pođem,
U banju neku,
Ili da prošetam uz reku,
Sa sobom uvek ponesem ćebence
da mi ne bi ozeblo dupence.
Bilo kud da krenem, ne smem da zaboravim
U putnu torbu ćebence da stavim
Sa sobom uvek ponesem ćebence
da mi ne bi ozeblo dupence.

Pismo Tanji

Draga Tanja!
Kako si prošla na ispitu neću da te pitam,
Već ti na uspehu unapred čestitam.
Postati inženjer nije šala,
Sada si akademski građanin postala.
Nemoj da se važna praviš,
To nije fer, mada si u našoj familiji prvi inženjer
Zadovoljstvo svoje ne mogu da sakrijem
Od velike radosti moraću da se napijem.
Daću i tebi malo love,
Da bi častila drugarice i drugove.
Velika radost i za njih biće,
Pa ih izvedi u disko, na muziku i piće.
Neko će reći da stihovi ovi ništa ne vrede,
Taj ne zna da je to čestitka od dede.
Od silnog pića sve mi je gorko,
Pozdravlja te tvoj deda namćorko.

Reklama za PLAZMU


Bila sam mala, krha i mazna,
Osnovna hrana bila mi je Plazma
Na nju sam se toliko navikla
Da je jedem i ako sam velika.
Želim da me shvatite i razumete,
Zbog „Plazme“ hoću da ostanem dete.
Neću da odraste da bi Plazmu jela
Jer od nje neću postati debela.

Dobrica

Ime Dobrica poznato je Vama,
Jer tako se zovu tri srpska velikana.
Dobrica Milutinović, glumački je lisac,
A Dobrica Ćosić romanopisac
Ni Dobrica Erić, za njima zaostao nije,
To je veliki pesnik iz Šumadije.
Mora se reći bez ironije,
Da Dobrica Dabić u javnosti poznat nije.
On mašta svakog dana
da se pridruži spisku velikana.
Nada se da će uz pomoć sudbine
Postati neko značajno ime,
Pa piše razne budalaštine.
Sklapa neke stihove blede,
Koji ama baš ništa ne vrede.
On će morati da se jednom pomiri sa time
Da sa velikanama ima samo ime.

Krvni pritisak

Na svadbenom sam veselju bio
Mnogo sam i dosta pića popio,
Pa mi je krvni pritisak naglo skočio.
Sad pijem razne čajeve i lekove
Radim trbušnjake i sklekove,
Ali i pored mog napornog rada,
Pritisak mi ne opada.
Rođaci i prijatelji mi kažu
Da treba da smanjim telesnu kilažu,
Odlučio sam da prihvatim savet,
I dao sebi svečani zavet
Da će mi umesto mesa i ugljenih hidrata,
Osnovna hrana biti salata,
Koja je napravljena od kuvanog krompira,
Mrkve, boranije i drugih variva.
Nadam se da ću ovu strogu dijetu izdržati
I da ću krvni pritisak normalizovati.

Božansko piće

 

Još dok sam veoma mali bio
Pop me je vinom crvenim pričestio,
Da bi mi duša bila čista,
Zato što je vino krv Isusa Hrista.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Kad sam sasvim odrastao
Veoma sam pobožan posao,
pa sam vino naprosto lokao
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Na veseljima na kojima sam bio
Samo sam vino crveno pio.
Kad vino pijem to je užitak
Ono je za mene osnovni napitak.
Tako je uvek bilo i biće
Vino je božansko piće.

Upozorio me je jedan poznanik
Da ću od vina postati zavisnik,
Ali ja mu uopšte ne verujem
Pa vino i dalje pijem li pijem.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Lažu oni što pričaju na sve strane,
Kako je vino piće samo za odabrane.
Vino treba da pije svaki čovek,
Zato što je ono za dušu lek.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Priša se da je vino „Vranac“
Pio Kraljević Marko i njegov konj Šarac.
I Despot Đurađ, kad je u Smederevu bio,
Sa Jerinom je samo rujno vino pio.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

U vinu je istina sva
I greh je da se u njega voda sipa.
Vino treba piti čisto, uz pečenje,
Jer sa njim se pravi lepo raspoloženje,
Zato se troši mnogo kad su slave, svadbe i krštenje.
Tako je uvek bilo i biće,
Vino je božansko piće.

Prvi stih

Svako u svm životu sanja
da stihovima izrazi svoja osećanja
Ja spavam duže nego medved
Ali nisam uspeo da napišem nijedan red.
Posle jake i duge zime
Medved će izaći iz pećine.
Visibaba, kukurek i drugo cveće,
Najaviće rano proleće.
Iz luga čuće se pesma slavuja,
A u prirodi počeće sve da buja.
To će i na mene uticati
Pa ću se iz dubokog sna probuditi.
Biće ti za mene izazov velik
Da napišem svoj prvi stih.

Niko me nije razumeo

Pitali su me otac i mati
Šta u životu želim postati
Bez razmišljanja odgovorio sam im
Da se to već odavno zna.
Moreplovac ja ću biti
Pa ću svim morima ploviti.
Mornar da postanem ja sam želeo
Ali me niko nije razumeo.
Majka i otac ubeđivali su me do zore
Da Srbija nema more,
I da oni ne bi želeli
Da im sin ode u svet beli.
Mornar da postanem ja sam želeo
Ali me niko nije razumeo.
Sad sanjam talase velike
I da sa brodom putujem do Amerike
Kada se probudim iz sna
Shvatim da na tom brodu nisam ja
Java rasprši sve moje sne
A brodovi morem plove bez mene.
Mornar da postanem ja sam želeo
Ali me niko nije razumeo.


Dekine pesmice

/moj deka postao pesnik pod stare dane. Sada mu je svaki dan, svaka prilika u rimi. Pokretač stihova je bila veridba moje seke, njegove starije unuke./

/Prvo je sastavio pesmicu za zeta./

Danas je za mene poseban dan
Voljena moja slavi rođendan
Žurim da stignem, prsten joj nosim
Hoću baš danas da je zaprosim.
Radostan sam, blistam od sreće
Znam da me voljena odbiti neće
Uveren sam dušom svom
Da će joj to biti
Najdraži poklon.


Pozdrav Nataši

Pričaju tvoji mama i tata
Da mnogo voliš predmete od zlata.
Na svakom prstu ti zlatan prsten sja
Na nekom bogami i dva.
Imaš ti neke svoje bubice
Voliš da kupuješ razne krpice.
Želiš da zlato imaš u svemu
Sada si ga dobila i u prezimenu.
Ti misliš da sa zlatom više vrediš
Nauči već jednom da treba i da štediš.
Znam da si vredan i pametan stvor,
Pozdravlja te tvoj deda namćor.


Babina pravila

Teško mi je boli me duša
Baba neće više da me sluša.
Rećiću vam al da se ne čuje,
Sad baba meni naređuje.
Baba po azbuci skuplja slova
Da bi napisala pravila nova.
Jednog dana mi reče, bez imalo stida,
Da od sad važe njena pravila.
Mislio sam da je to šala
Pravila njena da poštujem nisam budala.
Upozorila me je da su pravila stroga,
I ako ih ne poštujem videću svoga boga.
Traži od mene da kuću spremam,
Nesmem da ležim niti da dremam.
Diži se viče nemoj da dremaš,
Hranu za koke treba da spremaš.
Kreni već jednom nemoj da blejiš
Luk od trave moraš da opleviš.
Upozorila me je da kiša skoro pala nije
I da bašta treba da se zalije
Uzgred mi reče da ne želi da bude drska
Al da voće mora da se oprska.
Od rada sam umoran ne mogu više
A ona u komšiluk odlazi da kafeniše.
Ne pitam je gde je to bila
I sa kim je kafu popila
Jer sada važe njena pravila.


PESNIK

Desilo se nisam ni znao
Preko noći pesnik sam postao.
Ne lažem vas istina je prava
Stihove prosipam kao iz rukava.
I sad bih stihove pisati hteo
Al stomak me boli već dan ceo
Sigurno sam nešto kvarno pojeo.
No šta je tu je neću da se žderem
Idem pod hitno da se u...
Neću da vam kažem šta i gde
Jer onda bi saznali sve.


Ljut sam

Ljut sam na tebe,
Tražim izvinjenje
Nisi me častila za preselenje.
Nadao sam se da si dama fina
I da ćeš me častiti
Bar sa litrom vina.
Moram ti reći, zašto bi krio
Litar šampanjca bi me razljutio.
Međutim kakav bi ja stari namćor bio
Ako takvu čast nebi odbio.


Inženjerka

Radostna sam, vedra i čila
Jer diplomski rad sam odbranila.
Uz mnogo truda i taktike
Postala sam inženjer informatike.
Sad kao mnogi u modernom svetu
Surfujem po internetu
Posebno na oglase pazim
odgovarajući posao tražim.
Želim da budem neka važna zerka
Jer ja sam, znate, inženjerka.
Nadam se da me Bog osudio nije
Da celog života pravim fotografije.
Neću da slušam nikoga više
Ispred mog imena ING se piše. 


Ooooo kako je lepo biti glup :)

 



uz prilog jedna lepa pesmica:

Kako je lepo biti glup,

stoka ume da nervira,

gutaj sta ti se servira,

kako je lepo biti glup.

Kako je lepo biti glup,

bolje mozak sakrivati,

pa cutati i plivati,

kako je lepo biti glup.

Ne bavi se politikom,

spavaj, radi, cuti, jedi

i ne veruj vise nikom,

lezi, dig se, ustaj, sedi!

Kosa gori ispod slema,

valjamo se po prasini,

niko od nas pojma nema,

da smo davno u masini.

Kako je lepo biti glup,

mani glavu, pasi travu,

glup si, nisi ti u pravu,

kako je lepo biti glup!

Kako je lepo biti glup,

bas te boli sta ti rade,

ko te laze, ko te krade,

kako je lepo biti glup!


/Riblja Corba/